Abdulloh ibn Ravoha (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, u safardan kechasi qaytib keldi va shoshib xotinining oldiga kirdi. Qarasa, uyida chiroq yonib turibdi va xotinining yonida allanarsa bor ekan. Shunda u qilichni oldi. Xotini: «Nari tur, nari tur mendan! Bu falonchi (ayol), u mening sochimni tarayapti», dedi. U Nabiy ﷺning oldilariga kelib, bu haqda xabar berdi. Shunda u zot kishining kechasi oilasining oldiga toʻsatdan kirishini man qildilar.Абдуллоҳ ибн Равоҳа (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, у сафардан кечаси қайтиб келди ва шошиб хотинининг олдига кирди. Қараса, уйида чироқ ёниб турибди ва хотинининг ёнида алланарса бор экан. Шунда у қилични олди. Хотини: «Нари тур, нари тур мендан! Бу фалончи (аёл), у менинг сочимни тараяпти», деди. У Набий ﷺнинг олдиларига келиб, бу ҳақда хабар берди. Шунда у зот кишининг кечаси оиласининг олдига тўсатдан киришини ман қилдилар.
Sinon ibn Abu Sinon aytdi: Men Abu Hurayra (roziyallohu anhu)ning qissa aytib turgan holida shunday deganini eshitdim: Sizlarning bir birodaringiz bor edi, u nopok soʻz aytmas edi — yaʼni Ibn Ravoha. U shunday degan edi: «Bizning oramizda Allohning Rasuli bor, u Kitobini tilovat qiladi, tundan bir maʼlum (vaqt) yorilib, yorugʻlik taralganda; u yonini toʻshagidan uzoq tutgan holda tunni oʻtkazadi, kofirlarga yotoqlari ogʻirlik qilgan paytda; u bizga koʻrlikdan soʻng hidoyatni koʻrsatdi, bas qalblarimiz u aytgan narsa albatta voqe boʻlishiga u bilan ishonch hosil qilgandir».Синон ибн Абу Синон айтди: Мен Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)нинг қисса айтиб турган ҳолида шундай деганини эшитдим: Сизларнинг бир биродарингиз бор эди, у нопок сўз айтмас эди — яъни Ибн Равоҳа. У шундай деган эди: «Бизнинг орамизда Аллоҳнинг Расули бор, у Китобини тиловат қилади, тундан бир маълум (вақт) ёрилиб, ёруғлик таралганда; у ёнини тўшагидан узоқ тутган ҳолда тунни ўтказади, кофирларга ётоқлари оғирлик қилган пайтда; у бизга кўрликдан сўнг ҳидоятни кўрсатди, бас қалбларимиз у айтган нарса албатта воқе бўлишига у билан ишонч ҳосил қилгандир».