حَدَّثَنَا وَكِيعٌ قَالَ حَدَّثَنَا الْأَعْمَشُ عَنْ سَلَّامٍ أَبِي شُرَحْبِيلَ قَالَ سَمِعْتُ حَبَّةَ وَسَوَاءَ ابْنَيْ خَالِدٍ يَقُولَانِأَتَيْنَا رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَهُوَ يَعْمَلُ عَمَلًا أَوْ يَبْنِي بِنَاءً فَأَعَنَّاهُ عَلَيْهِ فَلَمَّا فَرَغَ دَعَا لَنَا وَقَالَ لَا تَأْيَسَا مِنْ الْخَيْرِ مَا تَهَزَّزَتْ رُءُوسُكُمَا إِنَّ الْإِنْسَانَ تَلِدُهُ أُمُّهُ أَحْمَرَ لَيْسَ عَلَيْهِ قِشْرَةٌ ثُمَّ يُعْطِيهِ اللَّهُ وَيَرْزُقُهُ
Habba va Savo — Xolidning ikki oʻgʻli (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Biz Rasululloh ﷺning oldilariga keldik, u zot bir ish qilayotgan yoki bir bino qurayotgan edilar. Biz u zotga shu ishda yordam berdik. U zot ishni tugatgach, bizga duo qildilar va: «Boshlaringiz qimirlab turar ekan, yaxshilikdan noumid boʻlmanglar. Albatta, insonni onasi qip-qizil, ustida poʻsti yoʻq holda tugʻadi, soʻng Alloh unga ato qiladi va uni rizqlantiradi», dedilar.Ҳабба ва Саво — Холиднинг икки ўғли (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Биз Расулуллоҳ ﷺнинг олдиларига келдик, у зот бир иш қилаётган ёки бир бино қураётган эдилар. Биз у зотга шу ишда ёрдам бердик. У зот ишни тугатгач, бизга дуо қилдилар ва: «Бошларингиз қимирлаб турар экан, яхшиликдан ноумид бўлманглар. Албатта, инсонни онаси қип-қизил, устида пўсти йўқ ҳолда туғади, сўнг Аллоҳ унга ато қилади ва уни ризқлантиради», дедилар.