قَالَ حَدَّثَنَا بَهْزٌ قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ قَالَ حَبِيبُ بْنُ أَبِي ثَابِتٍ أَخْبَرَنِي قَالَ سَمِعْتُ أَبَا وَائِلٍ يُحَدِّثُ عَنْ قَيْسِ بْنِ أَبِي غَرَزَةَ قَالَخَرَجَ إِلَيْنَا رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَنَحْنُ نَبِيعُ الرَّقِيقَ نُسَمَّى السَّمَاسِرَةَ فَقَالَ يَا مَعْشَرَ التُّجَّارِ إِنَّ بَيْعَكُمْ هَذَا يُخَالِطُهُ لَغْوٌ وَحَلِفٌ فَشُوبُوهُ بِصَدَقَةٍ أَوْ بِشَيْءٍ مِنْ صَدَقَةٍ
Qays ibn Abu Gʻaraza (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ biz qul sotayotgan paytimizda oldimizga chiqdilar, biz samosira (dallollar) deb atalar edik. U zot: «Ey tujjorlar jamoasi! Albatta, bu savdoyingizga behuda gap va qasam ichish aralashib turadi, bas, uni sadaqa bilan — yoki sadaqadan biror narsa bilan — aralashtiringlar», dedilar.Қайс ибн Абу Ғараза (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ биз қул сотаётган пайтимизда олдимизга чиқдилар, биз самосира (даллоллар) деб аталар эдик. У зот: «Эй тужжорлар жамоаси! Албатта, бу савдойингизга беҳуда гап ва қасам ичиш аралашиб туради, бас, уни садақа билан — ёки садақадан бирор нарса билан — аралаштиринглар», дедилар.