حَدَّثَنَا أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْمُقْرِئُ، حَدَّثَنَا حَيْوَةُ، أَنْبَأَنَا أَبُو عَقِيلٍ، أَنَّهُ سَمِعَ الْحَارِثَ، مَوْلَى عُثْمَانَ يَقُولُ جَلَسَ عُثْمَانُ يَوْمًا وَجَلَسْنَا مَعَهُ فَجَاءَهُ الْمُؤَذِّنُ فَدَعَا بِمَاءٍ فِي إِنَاءٍ أَظُنُّهُ سَيَكُونُ فِيهِ مُدٌّ فَتَوَضَّأَ ثُمَّ قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَتَوَضَّأُ وُضُوئِي هَذَا ثُمَّ قَالَ وَمَنْ تَوَضَّأَ وُضُوئِي ثُمَّ قَامَ فَصَلَّى صَلَاةَ الظُّهْرِ غُفِرَ لَهُ مَا كَانَ بَيْنَهَا وَبَيْنَ الصُّبْحِ ثُمَّ صَلَّى الْعَصْرَ غُفِرَ لَهُ مَا بَيْنَهَا وَبَيْنَ صَلَاةِ الظُّهْرِ ثُمَّ صَلَّى الْمَغْرِبَ غُفِرَ لَهُ مَا بَيْنَهَا وَبَيْنَ صَلَاةِ الْعَصْرِ ثُمَّ صَلَّى الْعِشَاءَ غُفِرَ لَهُ مَا بَيْنَهَا وَبَيْنَ صَلَاةِ الْمَغْرِبِ ثُمَّ لَعَلَّهُ أَنْ يَبِيتَ يَتَمَرَّغُ لَيْلَتَهُ ثُمَّ إِنْ قَامَ فَتَوَضَّأَ وَصَلَّى الصُّبْحَ غُفِرَ لَهُ مَا بَيْنَهَا وَبَيْنَ صَلَاةِ الْعِشَاءِ وَهُنَّ الْحَسَنَاتُ يُذْهِبْنَ السَّيِّئَاتِ قَالُوا هَذِهِ الْحَسَنَاتُ فَمَا الْبَاقِيَاتُ يَا عُثْمَانُ قَالَ هُنَّ لَا إِلَهَ إِلَّا اللَّهُ وَسُبْحَانَ اللَّهِ وَالْحَمْدُ لِلَّهِ وَاللَّهُ أَكْبَرُ وَلَا حَوْلَ وَلَا قُوَّةَ إِلَّا بِاللَّهِ.
Usmon (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: U kishi bir kuni oʻtirdilar, biz ham u kishi bilan oʻtirdik. Muazzin kelgach, u kishi bir idishda suv soʻradilar, gumonimcha unda bir mudd suv bor edi. Soʻng taharat oldilar-da: «Men Rasululloh ﷺ mana shu taharatimdek taharat olganlarini koʻrganman. Soʻng u zot: ‹Kimki mening bu taharatimdek taharat olsa, soʻng turib peshin namozini oʻqisa, u bilan bomdod orasidagi gunohlari kechiriladi. Soʻng asr namozini oʻqisa, u bilan peshin orasidagi gunohlari kechiriladi. Soʻng shom namozini oʻqisa, u bilan asr orasidagi gunohlari kechiriladi. Soʻng xufton namozini oʻqisa, u bilan shom orasidagi gunohlari kechiriladi. Soʻng ehtimol u kechasi uxlab, agʻdarilib chiqar. Soʻng agar turib taharat olib, bomdodni oʻqisa, u bilan xufton orasidagi gunohlari kechiriladi. Bular yaxshiliklardirki, yomonliklarni ketkazadi›, dedilar», dedilar. Ular: «Bular yaxshiliklar boʻldi, boqiy qoladiganlari nima, ey Usmon?» dedilar. U kishi: «Ular ‹La ilaha illalloh›, ‹Subhanalloh›, ‹Alhamdulillah›, ‹Allohu akbar› va ‹La havla va la quvvata illa billah›dir», dedilar.Усмон (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: У киши бир куни ўтирдилар, биз ҳам у киши билан ўтирдик. Муаззин келгач, у киши бир идишда сув сўрадилар, гумонимча унда бир мудд сув бор эди. Сўнг таҳарат олдилар-да: «Мен Расулуллоҳ ﷺ мана шу таҳаратимдек таҳарат олганларини кўрганман. Сўнг у зот: ‹Кимки менинг бу таҳаратимдек таҳарат олса, сўнг туриб пешин намозини ўқиса, у билан бомдод орасидаги гуноҳлари кечирилади. Сўнг аср намозини ўқиса, у билан пешин орасидаги гуноҳлари кечирилади. Сўнг шом намозини ўқиса, у билан аср орасидаги гуноҳлари кечирилади. Сўнг хуфтон намозини ўқиса, у билан шом орасидаги гуноҳлари кечирилади. Сўнг эҳтимол у кечаси ухлаб, ағдарилиб чиқар. Сўнг агар туриб таҳарат олиб, бомдодни ўқиса, у билан хуфтон орасидаги гуноҳлари кечирилади. Булар яхшиликлардирки, ёмонликларни кетказади›, дедилар», дедилар. Улар: «Булар яхшиликлар бўлди, боқий қоладиганлари нима, эй Усмон?» дедилар. У киши: «Улар ‹Ла илаҳа иллаллоҳ›, ‹Субҳаналлоҳ›, ‹Алҳамдулиллаҳ›, ‹Аллоҳу акбар› ва ‹Ла ҳавла ва ла қуввата илла биллаҳ›дир», дедилар.