حَدَّثَنَا عَبْد اللَّهِ، حَدَّثَنَا سُوَيْدُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ سَعْدٍ، حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ كُنْتُ أُصَلِّي فَمَرَّ رَجُلٌ بَيْنَ يَدَيَّ فَمَنَعْتُهُ فَأَبَى فَسَأَلْتُ عُثْمَانَ بْنَ عَفَّانَ فَقَالَ لَا يَضُرُّكَ يَا ابْنَ أَخِي.
Usmon ibn Affon (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Bir kishi namoz oʻqiyotgan edi, oldidan bir odam oʻtdi, u toʻsmoqchi boʻldi, biroq oʻtgan kishi koʻnmadi. Shunda Usmon ibn Affondan soʻralganida, u: «Ey birodarimning oʻgʻli, bu senga zarar qilmaydi», dedilar.Усмон ибн Аффон (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Бир киши намоз ўқиётган эди, олдидан бир одам ўтди, у тўсмоқчи бўлди, бироқ ўтган киши кўнмади. Шунда Усмон ибн Аффондан сўралганида, у: «Эй биродаримнинг ўғли, бу сенга зарар қилмайди», дедилар.