حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ حَدَّثَنَا مَعْمَرٌ عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنْ أَنَسٍ قَالَسَقَطَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مِنْ فَرَسٍ فَجُحِشَ شِقُّهُ الْأَيْمَنُ فَدَخَلُوا عَلَيْهِ فَصَلَّى بِهِمْ قَاعِدًا وَأَشَارَ إِلَيْهِمْ أَنْ اقْعُدُوا فَلَمَّا سَلَّمَ قَالَ إِنَّمَا جُعِلَ الْإِمَامُ لِيُؤْتَمَّ بِهِ فَإِذَا كَبَّرَ فَكَبِّرُوا وَإِذَا رَكَعَ فَارْكَعُوا وَإِذَا قَالَ سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ فَقُولُوا رَبَّنَا وَلَكَ الْحَمْدُ وَإِذَا سَجَدَ فَاسْجُدُوا وَإِنْ صَلَّى جَالِسًا فَصَلُّوا جُلُوسًا أَجْمَعُونَ
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Nabiy ﷺ otdan yiqilib, oʻng yonlari shilinib ketdi. Odamlar u zotning huzurlariga kirdilar. U zot ularga oʻtirgan holda imom boʻlib namoz oʻqidilar va ularga: oʻtiringlar, deb ishora qildilar. Salom berganlarida: «Imom faqat unga ergashilishi uchun tayinlangan. Bas, u takbir aytsa, siz ham takbir ayting; u rukuʼ qilsa, siz ham rukuʼ qilinglar; u ‹Samiʼallohu liman hamidah› desa, siz ‹Robbano va lakal hamd› denglar; u sajda qilsa, siz ham sajda qilinglar; u oʻtirgan holda namoz oʻqisa, hammangiz oʻtirgan holda oʻqinglar», dedilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Набий ﷺ отдан йиқилиб, ўнг ёнлари шилиниб кетди. Одамлар у зотнинг ҳузурларига кирдилар. У зот уларга ўтирган ҳолда имом бўлиб намоз ўқидилар ва уларга: ўтиринглар, деб ишора қилдилар. Салом берганларида: «Имом фақат унга эргашилиши учун тайинланган. Бас, у такбир айтса, сиз ҳам такбир айтинг; у рукуъ қилса, сиз ҳам рукуъ қилинглар; у ‹Самиъаллоҳу лиман ҳамидаҳ› деса, сиз ‹Роббано ва лакал ҳамд› денглар; у сажда қилса, сиз ҳам сажда қилинглар; у ўтирган ҳолда намоз ўқиса, ҳаммангиз ўтирган ҳолда ўқинглар», дедилар.