حَدَّثَنَا وَكِيعٌ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ عَنْ أَبِي التَّيَّاحِ الضُّبَعِيِّ عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ قَالَسَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ وَهُوَ يُنَاوِلُ أَصْحَابَهُ وَهُمْ يَبْنُونَ الْمَسْجِدَ أَلَا إِنَّ الْعَيْشَ عَيْشُ الْآخِرَهْفَاغْفِرْ لِلْأَنْصَارِ وَالْمُهَاجِرَهْ
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men Rasululloh ﷺning — ashoblari masjidni qurayotganlarida u zot ularga (gʻisht) uzatib turib — shunday deganlarini eshitdim: «Ogoh boʻlingki, haqiqiy hayot — oxirat hayotidir. Bas, ansorlar va muhojirlarni magʻfirat qilgin».Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен Расулуллоҳ ﷺнинг — ашоблари масжидни қураётганларида у зот уларга (ғишт) узатиб туриб — шундай деганларини эшитдим: «Огоҳ бўлингки, ҳақиқий ҳаёт — охират ҳаётидир. Бас, ансорлар ва муҳожирларни мағфират қилгин».