حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَكْرٍ أَخْبَرَنَا سَعِيدٌ وَعَبْدُ الْوَهَّابِ عَنْ سَعِيدٍ عَنْ قَتَادَةَ عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ قَالَلَمَّا نَزَلَتْ هَذِهِ الْآيَةُ عَلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ {إِنَّا فَتَحْنَا لَكَ فَتْحًا مُبِينًا لِيَغْفِرَ لَكَ اللَّهُ مَا تَقَدَّمَ مِنْ ذَنْبِكَ وَمَا تَأَخَّرَ} مَرْجِعَهُ مِنْ الْحُدَيْبِيَةِ وَهُمْ مُخَالِطُهُمْ الْحُزْنُ وَالْكَآبَةُ وَقَدْ نَحَرَ الْهَدْيَ بِالْحُدَيْبِيَةِ فَقَالَ لَقَدْ أُنْزِلَتْ آيَةٌ هِيَ أَحَبُّ إِلَيَّ مِنْ الدُّنْيَا جَمِيعًا قَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ قَدْ عَلِمْنَا مَا يُفْعَلُ بِكَ فَمَا يُفْعَلُ بِنَا فَأُنْزِلَتْ {لِيُدْخِلَ الْمُؤْمِنِينَ وَالْمُؤْمِنَاتِ جَنَّاتٍ تَجْرِي مِنْ تَحْتِهَا الْأَنْهَارُ خَالِدِينَ فِيهَا وَيُكَفِّرَ عَنْهُمْ سَيِّئَاتِهِمْ وَكَانَ ذَلِكَ عِنْدَ اللَّهِ فَوْزًا عَظِيمًا} قَالَ عَبْدُ الْوَهَّابِ فِي حَدِيثِهِ وَأَصْحَابُهُ مُخَالِطُو الْحُزْنِ وَالْكَآبَةِ وَقَالَ فِيهِ فَقَالَ قَائِلٌ هَنِيئًا مَرِيئًا لَكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَدْ بَيَّنَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ مَاذَا يَفْعَلُ بِكَ
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ ga Hudaybiyadan qaytishlarida {Albatta, Biz senga ochiq fath berdik. Alloh sening avvalgi va keyingi gunohlaringni magʻfirat qilishi uchun} degan oyat nozil boʻldi. Ularni gʻam va qaygʻu qoplagan, u zot esa Hudaybiyada hadyni soʻygan edilar. Shunda u zot: «Menga shunday bir oyat nozil qilindiki, u men uchun butun dunyodan koʻra suyukliroqdir», dedilar. Ular: «Yo Rasululloh! Sizga nima qilinishini bildik, bizga nima qilinadi?» dedilar. Shunda {moʻmin erkaklar va moʻmina ayollarni ostidan anhorlar oqib turadigan, unda abadiy qoladigan jannatlarga kiritishi va ularning yomonliklarini oʻchirishi uchun. Bu Alloh huzurida ulugʻ yutuqdir} (oyati) nozil boʻldi. Abdulvahhob oʻz hadisida: «Ashoblarini gʻam va qaygʻu qoplagan edi», dedi. Yana unda: «Bir kishi: ‹Sizga muborak va totli boʻlsin, yo Rasululloh! Alloh azza va jalla Sizga nima qilishini bayon qildi›, dedi», dedi.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ га Ҳудайбиядан қайтишларида {Албатта, Биз сенга очиқ фатҳ бердик. Аллоҳ сенинг аввалги ва кейинги гуноҳларингни мағфират қилиши учун} деган оят нозил бўлди. Уларни ғам ва қайғу қоплаган, у зот эса Ҳудайбияда ҳадйни сўйган эдилар. Шунда у зот: «Менга шундай бир оят нозил қилиндики, у мен учун бутун дунёдан кўра суюклироқдир», дедилар. Улар: «Ё Расулуллоҳ! Сизга нима қилинишини билдик, бизга нима қилинади?» дедилар. Шунда {мўмин эркаклар ва мўмина аёлларни остидан анҳорлар оқиб турадиган, унда абадий қоладиган жаннатларга киритиши ва уларнинг ёмонликларини ўчириши учун. Бу Аллоҳ ҳузурида улуғ ютуқдир} (ояти) нозил бўлди. Абдулваҳҳоб ўз ҳадисида: «Ашобларини ғам ва қайғу қоплаган эди», деди. Яна унда: «Бир киши: ‹Сизга муборак ва тотли бўлсин, ё Расулуллоҳ! Аллоҳ азза ва жалла Сизга нима қилишини баён қилди›, деди», деди.