حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ أَبِي عَدِيٍّ عَنْ حُمَيْدٍ قَالَ قَالَ أَنَسٌلَا عَلَيْكُمْ أَنْ لَا تَعْجَبُوا لِعَمَلِ رَجُلٍ حَتَّى تَعْلَمُوا مَا يُخْتَمُ لَهُ بِهِ فَقَدْ يَعْمَلُ الرَّجُلُ بُرْهَةً مِنْ دَهْرِهِ أَوْ زَمَانًا مِنْ عُمْرِهِ عَمَلًا سَيِّئًا لَوْ مَاتَ عَلَيْهِ مَاتَ عَلَى شَرٍّ فَيَتَحَوَّلُ إِلَى عَمَلٍ صَالِحٍ فَيُخْتَمُ لَهُ بِهِ وَقَدْ يَعْمَلُ الْعَبْدُ بُرْهَةً مِنْ دَهْرِهِ أَوْ زَمَانًا مِنْ عُمْرِهِ عَمَلًا صَالِحًا لَوْ مَاتَ عَلَيْهِ مَاتَ عَلَى خَيْرٍ فَيَتَحَوَّلُ إِلَى عَمَلٍ سَيِّئٍ فَيُخْتَمُ لَهُ بِهِقَالَ وَقَدْ رَفَعَهُ حُمَيْدٌ مَرَّةً ثُمَّ كَفَّ عَنْهُ
Anas (roziyallohu anhu) aytdi: Kishining amali qanday xotima bilan yakunlanishini bilmagunlaringizcha, uning ameliga hayratlanmasligingiz sizga (zarar qilmaydi). Chunki kishi umrining bir muddatini yoki bir zamonini yomon amal bilan oʻtkazadi — agar shu holda oʻlsa, yomonlik ustida oʻlgan boʻlardi — soʻng u solih amalga oʻtadi va unga shu bilan xotima beriladi. Va banda umrining bir muddatini yoki bir zamonini solih amal bilan oʻtkazadi — agar shu holda oʻlsa, yaxshilik ustida oʻlgan boʻlardi — soʻng u yomon amalga oʻtadi va unga shu bilan xotima beriladi. (Rovij) dedi: Humayd buni bir marta (Nabiy ﷺ ga) marfuʼ qilgan, soʻng undan tiyilgan.Анас (розияллоҳу анҳу) айтди: Кишининг амали қандай хотима билан якунланишини билмагунларингизча, унинг амелига ҳайратланмаслигингиз сизга (зарар қилмайди). Чунки киши умрининг бир муддатини ёки бир замонини ёмон амал билан ўтказади — агар шу ҳолда ўлса, ёмонлик устида ўлган бўларди — сўнг у солиҳ амалга ўтади ва унга шу билан хотима берилади. Ва банда умрининг бир муддатини ёки бир замонини солиҳ амал билан ўтказади — агар шу ҳолда ўлса, яхшилик устида ўлган бўларди — сўнг у ёмон амалга ўтади ва унга шу билан хотима берилади. (Ровиж) деди: Ҳумайд буни бир марта (Набий ﷺ га) марфуъ қилган, сўнг ундан тийилган.