حَدَّثَنَا عَفَّانُ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ عَنْ هِشَامِ بْنِ زَيْدٍ عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ قَالَأَتَيْتُ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِأَخٍ لِي لِيُحَنِّكَهُ فِي الْمِرْبَدِ قَالَ فَرَأَيْتُهُ يَسِمُ شِيَاهًا أَحْسَبُهُ قَالَ فِي آذَانِهَا
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu) aytdi: Men ukamni tanglayini (xurmo bilan) ishqab qoʻyishlari uchun Nabiy ﷺning huzurlariga, mirbadga (qoʻra tomonga) olib bordim. Shu payt u zotning qoʻylarni — gumonimcha, ularning quloqlarini — tamgʻalab turganlarini koʻrdim.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу) айтди: Мен укамни танглайини (хурмо билан) ишқаб қўйишлари учун Набий ﷺнинг ҳузурларига, мирбадга (қўра томонга) олиб бордим. Шу пайт у зотнинг қўйларни — гумонимча, уларнинг қулоқларини — тамғалаб турганларини кўрдим.