حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَعَلِيُّ بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ هِلاَلِ بْنِ يِسَافٍ، عَنْ أَبِي يَحْيَى، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، قَالَ رَأَى رَسُولُ اللَّهِ ـ صلى الله عليه وسلم ـ قَوْمًا يَتَوَضَّئُونَ وَأَعْقَابُهُمْ تَلُوحُ فَقَالَ " وَيْلٌ لِلأَعْقَابِ مِنَ النَّارِ أَسْبِغُوا الْوُضُوءَ " .
Abdulloh ibn Amr (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ tovonlari quruq qolgan holda taharat qilayotgan bir qavmni koʻrib qoldilar-da: «Doʻzax oʻtidan tovonlarga voy boʻlsin! Taharatni mukammal qilinglar!», dedilar.Абдуллоҳ ибн Амр (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ товонлари қуруқ қолган ҳолда таҳарат қилаётган бир қавмни кўриб қолдилар-да: «Дўзах ўтидан товонларга вой бўлсин! Таҳаратни мукаммал қилинглар!», дедилар.