حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الصَّبَّاحِ، وَأَحْمَدُ بْنُ سِنَانٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ يُوسُفَ الأَزْرَقُ، أَنْبَأَنَا سُفْيَانُ، ح وَحَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ مَيْمُونٍ الرَّقِّيُّ، حَدَّثَنَا مَخْلَدُ بْنُ يَزِيدَ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ عَلْقَمَةَ بْنِ مَرْثَدٍ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ بُرَيْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ جَاءَ رَجُلٌ إِلَى النَّبِيِّ ـ صلى الله عليه وسلم ـ فَسَأَلَهُ عَنْ وَقْتِ الصَّلاَةِ فَقَالَ " صَلِّ مَعَنَا هَذَيْنِ الْيَوْمَيْنِ " . فَلَمَّا زَالَتِ الشَّمْسُ أَمَرَ بِلاَلاً فَأَذَّنَ ثُمَّ أَمَرَهُ فَأَقَامَ الظُّهْرَ ثُمَّ أَمَرَهُ فَأَقَامَ الْعَصْرَ وَالشَّمْسُ مُرْتَفِعَةٌ بَيْضَاءُ نَقِيَّةٌ ثُمَّ أَمَرَهُ فَأَقَامَ الْمَغْرِبَ حِينَ غَابَتِ الشَّمْسُ ثُمَّ أَمَرَهُ فَأَقَامَ الْعِشَاءَ حِينَ غَابَ الشَّفَقُ ثُمَّ أَمَرَهُ فَأَقَامَ الْفَجْرَ حِينَ طَلَعَ الْفَجْرُ فَلَمَّا كَانَ مِنَ الْيَوْمِ الثَّانِي أَمَرَهُ فَأَذَّنَ الظُّهْرَ فَأَبْرَدَ بِهَا وَأَنْعَمَ أَنْ يُبْرِدَ بِهَا ثُمَّ صَلَّى الْعَصْرَ وَالشَّمْسُ مُرْتَفِعَةٌ أَخَّرَهَا فَوْقَ الَّذِي كَانَ وَصَلَّى الْمَغْرِبَ قَبْلَ أَنْ يَغِيبَ الشَّفَقُ وَصَلَّى الْعِشَاءَ بَعْدَمَا ذَهَبَ ثُلُثُ اللَّيْلِ وَصَلَّى الْفَجْرَ فَأَسْفَرَ بِهَا ثُمَّ قَالَ " أَيْنَ السَّائِلُ عَنْ وَقْتِ الصَّلاَةِ " . فَقَالَ الرَّجُلُ أَنَا يَا رَسُولَ اللَّهِ . قَالَ " وَقْتُ صَلاَتِكُمْ بَيْنَ مَا رَأَيْتُمْ " .
Burayda al-Aslamiy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Bir kishi Nabiy ﷺ huzurlariga kelib, u zotdan namoz vaqti haqida soʻradi. Shunda u zot: «Shu ikki kun biz bilan namoz oʻqigin», dedilar. Quyosh ogʻganda Bilolga buyurdilar, u azon aytdi, soʻng buyurdilar, u peshin namoziga iqomat aytdi, soʻng buyurdilar, u quyosh baland, oq va tiniq turgan paytda asr namoziga iqomat aytdi, soʻng buyurdilar, u quyosh botganda shom namoziga iqomat aytdi, soʻng buyurdilar, u shafaq gʻoyib boʻlganda xufton namoziga iqomat aytdi, soʻng buyurdilar, u tong yorishganda bomdod namoziga iqomat aytdi. Ikkinchi kun boʻlganda esa unga buyurdilar, u azon aytdi va peshinni salqin tushirib, uni yaxshigina salqinlatib oʻqidilar, soʻng quyosh baland turgan paytda, avvalgidan kechroq qilib asrni oʻqidilar, shomni esa shafaq gʻoyib boʻlishidan oldin oʻqidilar, xuftonni tunning uchdan biri oʻtganidan keyin oʻqidilar, bomdodni esa ancha yorishtirib oʻqidilar. Soʻng: «Namoz vaqti haqida soʻragan kishi qani?» dedilar. Haligi kishi: «Menman, ey Rasululloh», dedi. U zot: «Namozingiz vaqti mana shu koʻrgan ikki narsangiz orasidadir», dedilar.Бурайда ал-Асламий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Бир киши Набий ﷺ ҳузурларига келиб, у зотдан намоз вақти ҳақида сўради. Шунда у зот: «Шу икки кун биз билан намоз ўқигин», дедилар. Қуёш оғганда Билолга буюрдилар, у азон айтди, сўнг буюрдилар, у пешин намозига иқомат айтди, сўнг буюрдилар, у қуёш баланд, оқ ва тиниқ турган пайтда аср намозига иқомат айтди, сўнг буюрдилар, у қуёш ботганда шом намозига иқомат айтди, сўнг буюрдилар, у шафақ ғойиб бўлганда хуфтон намозига иқомат айтди, сўнг буюрдилар, у тонг ёришганда бомдод намозига иқомат айтди. Иккинчи кун бўлганда эса унга буюрдилар, у азон айтди ва пешинни салқин тушириб, уни яхшигина салқинлатиб ўқидилар, сўнг қуёш баланд турган пайтда, аввалгидан кечроқ қилиб асрни ўқидилар, шомни эса шафақ ғойиб бўлишидан олдин ўқидилар, хуфтонни туннинг учдан бири ўтганидан кейин ўқидилар, бомдодни эса анча ёриштириб ўқидилар. Сўнг: «Намоз вақти ҳақида сўраган киши қани?» дедилар. Ҳалиги киши: «Менман, эй Расулуллоҳ», деди. У зот: «Намозингиз вақти мана шу кўрган икки нарсангиз орасидадир», дедилар.