حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا حَفْصُ بْنُ غِيَاثٍ، عَنْ عَاصِمٍ، عَنْ أَبِي عُثْمَانَ، عَنْ عُمَرَ، أَنَّهُ كَانَ يَنْهَى عَنِ الْحَرِيرِ، وَالدِّيبَاجِ، إِلاَّ مَا كَانَ هَكَذَا ثُمَّ أَشَارَ بِإِصْبَعِهِ ثُمَّ الثَّانِيَةِ ثُمَّ الثَّالِثَةِ ثُمَّ الرَّابِعَةِ فَقَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ ـ صلى الله عليه وسلم ـ يَنْهَانَا عَنْهُ .
Umar ibn al-Xattob (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, u ipak va shoyini man qilar, faqat mana bunchasidan tashqari, — deb barmogʻi bilan, soʻng ikkinchi, soʻng uchinchi, soʻng toʻrtinchi barmogʻi bilan ishora qildi — va: «Rasululloh ﷺ bizni undan man qilar edilar», dedi.Умар ибн ал-Хаттоб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, у ипак ва шойини ман қилар, фақат мана бунчасидан ташқари, — деб бармоғи билан, сўнг иккинчи, сўнг учинчи, сўнг тўртинчи бармоғи билан ишора қилди — ва: «Расулуллоҳ ﷺ бизни ундан ман қилар эдилар», деди.