وَعَنْ عَابِسِ بْنِ رَبِيعَةَ قَالَ: رَأَيْت عمر يقبل الْحجر وَيَقُول: وَإِنِّي لَأَعْلَمُ أَنَّكَ حَجَرٌ مَا تَنْفَعُ وَلَا تَضُرُّ وَلَوْلَا أَنِّي رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يقبل مَا قبلتك
Obis ibn Rabiʼa (rahimahulloh) Umar (roziyallohu anhu)dan rivoyat qiladi: U (Umar) Hajar (Hajarul-asvad) oldiga kelib, uni oʻpdi va: «Men, albatta, sen na foyda, na zarar yetkaza oladigan bir tosh ekaningni bilaman. Agar Rasululloh ﷺ seni oʻpayotganlarini koʻrmaganimda edi, seni oʻpmas edim», dedi.Обис ибн Рабиъа (раҳимаҳуллоҳ) Умар (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилади: У (Умар) Ҳажар (Ҳажарул-асвад) олдига келиб, уни ўпди ва: «Мен, албатта, сен на фойда, на зарар етказа оладиган бир тош эканингни биламан. Агар Расулуллоҳ ﷺ сени ўпаётганларини кўрмаганимда эди, сени ўпмас эдим», деди.