وَعَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُمَا قَالَ: بَعَثَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ سِتَّةٌ عَشَرَ بَدَنَةً مَعَ رَجُلٍ وَأَمَّرَهُ فِيهَا. فَقَالَ: يَا رَسُولَ اللَّهِ كَيْفَ أَصْنَعُ بِمَا أُبْدِعَ عَلَيَّ مِنْهَا؟ قَالَ: «انْحَرْهَا ثُمَّ اصْبُغْ نَعْلَيْهَا فِي دَمِهَا ثُمَّ اجْعَلْهَا عَلَى صَفْحَتِهَا وَلَا تَأْكُلْ مِنْهَا أَنْتَ وَلَا أَحَدٌ مِنْ أهل رفقتك» . رَوَاهُ مُسلم
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: «Rasululloh ﷺ bir kishi bilan oʻn olti badana (qurbonlik tuyasi) yuborib, uni ularga (mutasaddi qilib) tayinladilar. U (kishi) yoʻlga chiqdi, soʻng qaytib kelib: ‹Yo Rasululloh! Ulardan holdan toyganlarini nima qilay?› dedi. U zot: ‹Uni soʻy, soʻng oyoq kiyimini (qiladasini) uning qoniga bota, soʻng uni (badananing) yon-bagʻriga bos. Undan na oʻzing, na hamrohlaringdan birortasi yemasin›, dedilar».Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: «Расулуллоҳ ﷺ бир киши билан ўн олти бадана (қурбонлик туяси) юбориб, уни уларга (мутасадди қилиб) тайинладилар. У (киши) йўлга чиқди, сўнг қайтиб келиб: ‹Ё Расулуллоҳ! Улардан ҳолдан тойганларини нима қилай?› деди. У зот: ‹Уни сўй, сўнг оёқ кийимини (қиладасини) унинг қонига бота, сўнг уни (бадананинг) ён-бағрига бос. Ундан на ўзинг, на ҳамроҳларингдан бирортаси емасин›, дедилар».