وَعَنْ عَلِيٍّ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ: أَمَرَنِي رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنْ أَقُومَ عَلَى بُدْنِهِ وَأَنْ أَتَصَدَّقَ بِلَحْمِهَا وَجُلُودِهَا وَأَجِلَّتِهَا وَأَنْ لَا أُعْطِيَ الْجَزَّارَ مِنْهَا قَالَ: «نَحْنُ نُعْطِيهِ مِنْ عِنْدِنَا»
Ali (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ menga oʻzlarining qurbonlik tuyalari ustida turishni, ularning goʻshti, terilari va egar-yopuqlarini sadaqa qilishni va ulardan qassobga hech narsa bermaslikni buyurdilar. U zot: «Biz unga oʻz tarafimizdan beramiz», — dedilar.Али (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ менга ўзларининг қурбонлик туялари устида туришни, уларнинг гўшти, терилари ва эгар-ёпуқларини садақа қилишни ва улардан қассобга ҳеч нарса бермасликни буюрдилар. У зот: «Биз унга ўз тарафимиздан берамиз», — дедилар.