HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Sahih Muslim · HadisСаҳиҳ Муслим · Ҳадис108 aBob 46:Боб 46: Isbol (kiyimni toʻpiqdan past tushirish), (bergan) ehsonni minnat qilish va yolgʻon qasam bilan mol sotishning qattiq taqiqlanishini bayon qilish; hamda Alloh taolo qiyomat kuni gapirmaydigan, ularga qaramaydigan va ularni poklamaydigan — ular uchun alamli azob boʻlgan — uch (toifa)ni zikr qilishИсбол (кийимни тўпиқдан паст тушириш), (берган) эҳсонни миннат қилиш ва ёлғон қасам билан мол сотишнинг қаттиқ тақиқланишини баён қилиш; ҳамда Аллоҳ таоло қиёмат куни гапирмайдиган, уларга қарамайдиган ва уларни покламайдиган — улар учун аламли азоб бўлган — уч (тоифа)ни зикр қилишباب بَيَانِ غِلَظِ تَحْرِيمِ إِسْبَالِ الإِزَارِ وَالْمَنِّ بِالْعَطِيَّةِ وَتَنْفِيقِ السِّلْعَةِ بِالْحَلِفِ وَبَيَانِ الثَّلاَثَةِ الَّذِينَ لاَ يُكَلِّمُهُمُ اللَّهُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ وَلاَ يَنْظُرُ إِلَيْهِمْ وَلاَ يُزَكِّيهِمْ وَلَهُمْ عَذَابٌ أَلِيمٌ

وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَأَبُو كُرَيْبٍ قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، - وَهَذَا حَدِيثُ أَبِي بَكْرٍ - قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ ثَلاَثٌ لاَ يُكَلِّمُهُمُ اللَّهُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ وَلاَ يَنْظُرُ إِلَيْهِمْ وَلاَ يُزَكِّيهِمْ وَلَهُمْ عَذَابٌ أَلِيمٌ رَجُلٌ عَلَى فَضْلِ مَاءٍ بِالْفَلاَةِ يَمْنَعُهُ مِنِ ابْنِ السَّبِيلِ وَرَجُلٌ بَايَعَ رَجُلاً بِسِلْعَةٍ بَعْدَ الْعَصْرِ فَحَلَفَ لَهُ بِاللَّهِ لأَخَذَهَا بِكَذَا وَكَذَا فَصَدَّقَهُ وَهُوَ عَلَى غَيْرِ ذَلِكَ وَرَجُلٌ بَايَعَ إِمَامًا لاَ يُبَايِعُهُ إِلاَّ لِدُنْيَا فَإِنْ أَعْطَاهُ مِنْهَا وَفَى وَإِنْ لَمْ يُعْطِهِ مِنْهَا لَمْ يَفِ ‏"‏ ‏.‏

Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Uch (toifa) borki, Alloh qiyomat kuni ularga gapirmaydi, ularga qaramaydi va ularni poklamaydi; ular uchun alamli azob bordir: choʻlda (sahroda) ortiqcha suvi boʻlib, uni yoʻlovchidan (musofirdan) man qiladigan kishi; asr (namozi)dan keyin bir kishiga bir mol sotib, ‹Allohga qasamki, men buni shuncha-shuncha (pul)ga olganman› deb qasam ichgan-da, u (xaridor) uni rost (deb) tasdiqlagan — holbuki u (sotuvchi) undan boshqacha (yolgʻon aytgan) — kishi; va imomga faqat dunyo (manfaati) uchungina bayʼat beradigan kishiki, agar (imom) unga undan (dunyodan biror narsa) bersa, (ahdiga) vafo qiladi, agar bermasa, vafo qilmaydi», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Уч (тоифа) борки, Аллоҳ қиёмат куни уларга гапирмайди, уларга қарамайди ва уларни покламайди; улар учун аламли азоб бордир: чўлда (саҳрода) ортиқча суви бўлиб, уни йўловчидан (мусофирдан) ман қиладиган киши; аср (намози)дан кейин бир кишига бир мол сотиб, ‹Аллоҳга қасамки, мен буни шунча-шунча (пул)га олганман› деб қасам ичган-да, у (харидор) уни рост (деб) тасдиқлаган — ҳолбуки у (сотувчи) ундан бошқача (ёлғон айтган) — киши; ва имомга фақат дунё (манфаати) учунгина байъат берадиган кишики, агар (имом) унга ундан (дунёдан бирор нарса) берса, (аҳдига) вафо қилади, агар бермаса, вафо қилмайди», дедилар.

Darajasi:Даражаси: SahihСаҳиҳ