HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Sahih Muslim · HadisСаҳиҳ Муслим · Ҳадис190 aBob 84:Боб 84: Jannat ahlidan martabasi eng past (quyi) boʻlgan kishi(lar) haqidaЖаннат аҳлидан мартабаси энг паст (қуйи) бўлган киши(лар) ҳақидаباب أَدْنَى أَهْلِ الْجَنَّةِ مَنْزِلَةً فِيهَا ‏‏

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنِ الْمَعْرُورِ بْنِ سُوَيْدٍ، عَنْ أَبِي ذَرٍّ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ إِنِّي لأَعْلَمُ آخِرَ أَهْلِ الْجَنَّةِ دُخُولاً الْجَنَّةَ وَآخِرَ أَهْلِ النَّارِ خُرُوجًا مِنْهَا رَجُلٌ يُؤْتَى بِهِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ فَيُقَالُ اعْرِضُوا عَلَيْهِ صِغَارَ ذُنُوبِهِ وَارْفَعُوا عَنْهُ كِبَارَهَا ‏.‏ فَتُعْرَضُ عَلَيْهِ صِغَارُ ذُنُوبِهِ فَيُقَالُ عَمِلْتَ يَوْمَ كَذَا وَكَذَا كَذَا وَكَذَا وَعَمِلْتَ يَوْمَ كَذَا وَكَذَا كَذَا وَكَذَا ‏.‏ فَيَقُولُ نَعَمْ ‏.‏ لاَ يَسْتَطِيعُ أَنْ يُنْكِرَ وَهُوَ مُشْفِقٌ مِنْ كِبَارِ ذُنُوبِهِ أَنْ تُعْرَضَ عَلَيْهِ ‏.‏ فَيُقَالُ لَهُ فَإِنَّ لَكَ مَكَانَ كُلِّ سَيِّئَةٍ حَسَنَةً ‏.‏ فَيَقُولُ رَبِّ قَدْ عَمِلْتُ أَشْيَاءَ لاَ أَرَاهَا هَا هُنَا ‏"‏ ‏.‏ فَلَقَدْ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ضَحِكَ حَتَّى بَدَتْ نَوَاجِذُهُ ‏.‏

Abu Zarr (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Albatta men jannat ahlidan jannatga eng oxirgi kiruvchi va doʻzax ahlidan undan eng oxirgi chiquvchi kishini bilaman: (u) qiyomat kuni keltiriladigan bir kishidir. Shunda: ‹Unga kichik gunohlarini koʻrsating va undan katta(gunoh)larini koʻtarib qoʻying (yashiring)› deyiladi. Bas, unga kichik gunohlari koʻrsatiladi va: ‹Falon kuni falon-falon (ishni) qilding; falon kuni falon-falon (ishni) qilding› deyiladi. U: ‹Ha› deydi — inkor qila olmaydi —, holbuki u katta gunohlarining unga koʻrsatilishidan qoʻrqib turibdi. Shunda unga: ‹Senga har bir yomonlik oʻrniga bir yaxshilik (bor)› deyiladi. U: ‹Ey Rabbim, men shunday (yomon) ishlar qilganmanki, ularni mana bu yerda koʻrmayapman› deydi», dedilar. Bas, men Rasululloh ﷺ ning — hatto oziq tishlari koʻringuncha — kulganlarini koʻrdim.Абу Зарр (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Албатта мен жаннат аҳлидан жаннатга энг охирги кирувчи ва дўзах аҳлидан ундан энг охирги чиқувчи кишини биламан: (у) қиёмат куни келтириладиган бир кишидир. Шунда: ‹Унга кичик гуноҳларини кўрсатинг ва ундан катта(гуноҳ)ларини кўтариб қўйинг (яширинг)› дейилади. Бас, унга кичик гуноҳлари кўрсатилади ва: ‹Фалон куни фалон-фалон (ишни) қилдинг; фалон куни фалон-фалон (ишни) қилдинг› дейилади. У: ‹Ҳа› дейди — инкор қила олмайди —, ҳолбуки у катта гуноҳларининг унга кўрсатилишидан қўрқиб турибди. Шунда унга: ‹Сенга ҳар бир ёмонлик ўрнига бир яхшилик (бор)› дейилади. У: ‹Эй Раббим, мен шундай (ёмон) ишлар қилганманки, уларни мана бу ерда кўрмаяпман› дейди», дедилар. Бас, мен Расулуллоҳ ﷺ нинг — ҳатто озиқ тишлари кўрингунча — кулганларини кўрдим.

Darajasi:Даражаси: SahihСаҳиҳ