وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَكْرٍ، أَخْبَرَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، أَخْبَرَنِي عَبْدُ، الْكَرِيمِ بْنُ مَالِكٍ الْجَزَرِيُّ أَنَّ مُجَاهِدًا، أَخْبَرَهُ أَنَّ عَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ أَبِي لَيْلَى أَخْبَرَهُ أَنَّ عَلِيَّ بْنَ أَبِي طَالِبٍ أَخْبَرَهُ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أَمَرَهُ بِمِثْلِهِ .
Ali ibn Abu Tolib (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ unga xuddi shunday — oʻz qurbonlik tuyalari ustida turishni va ularning goʻshtlarini, terilarini va yopuqlarini miskinlar orasida taqsimlashni buyurdilar.Али ибн Абу Толиб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ унга худди шундай — ўз қурбонлик туялари устида туришни ва уларнинг гўштларини, териларини ва ёпуқларини мискинлар орасида тақсимлашни буюрдилар.