وَحَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، وَمُحَمَّدُ بْنُ رُمْحٍ، قَالاَ أَخْبَرَنَا اللَّيْثُ، ح وَحَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا لَيْثٌ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ بْنِ الزُّبَيْرِ، وَعَمْرَةَ بِنْتِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَنَّ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُهْدِي مِنَ الْمَدِينَةِ فَأَفْتِلُ قَلاَئِدَ هَدْيِهِ ثُمَّ لاَ يَجْتَنِبُ شَيْئًا مِمَّا يَجْتَنِبُ الْمُحْرِمُ .
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: «Rasululloh ﷺ Madinadan (Makkaga) qurbonlik (hadiy) joʻnatardilar. Men u zotning qurbonliklarining (boʻyniga osiladigan) qiloda-belgilarini eshib (tayyorlab) berardim, soʻng u zot ihromdagi kishi tiyiladigan biror narsadan tiyilmas edilar».Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: «Расулуллоҳ ﷺ Мадинадан (Маккага) қурбонлик (ҳадий) жўнатардилар. Мен у зотнинг қурбонликларининг (бўйнига осиладиган) қилода-белгиларини эшиб (тайёрлаб) берардим, сўнг у зот иҳромдаги киши тийиладиган бирор нарсадан тийилмас эдилар».