وَحَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا لَيْثٌ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي سَعِيدٍ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، مَوْلَى الْمَهْرِيِّ أَنَّهُ جَاءَ أَبَا سَعِيدٍ الْخُدْرِيَّ لَيَالِيَ الْحَرَّةِ فَاسْتَشَارَهُ فِي الْجَلاَءِ مِنَ الْمَدِينَةِ وَشَكَا إِلَيْهِ أَسْعَارَهَا وَكَثْرَةَ عِيَالِهِ وَأَخْبَرَهُ أَنْ لاَ صَبْرَ لَهُ عَلَى جَهْدِ الْمَدِينَةِ وَلأْوَائِهَا . فَقَالَ لَهُ وَيْحَكَ لاَ آمُرُكَ بِذَلِكَ إِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " لاَ يَصْبِرُ أَحَدٌ عَلَى لأْوَائِهَا فَيَمُوتَ إِلاَّ كُنْتُ لَهُ شَفِيعًا أَوْ شَهِيدًا يَوْمَ الْقِيَامَةِ إِذَا كَانَ مُسْلِمًا " .
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: (Bir kishi) Harra (jangi) kechalarida Abu Said al-Xudriy oldiga kelib, Madinadan koʻchib ketish xususida u bilan maslahatlashdi va unga (Madinaning) narxlari (qimmatligi)dan hamda oilasi koʻpligidan shikoyat qildi, Madinaning mashaqqati va qiyinchiligiga sabri yetmasligini aytdi. Shunda u (Abu Said): «Voy senga! Men senga buni buyurmayman. Men Rasululloh ﷺ: ‹Kim uning (Madinaning) qiyinchiligiga sabr qilib, soʻng vafot etsa, agar u musulmon boʻlsa, qiyomat kuni men unga shafoatchi yoki guvoh boʻlaman›, deganlarini eshitganman», dedi.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: (Бир киши) Ҳарра (жанги) кечаларида Абу Саид ал-Худрий олдига келиб, Мадинадан кўчиб кетиш хусусида у билан маслаҳатлашди ва унга (Мадинанинг) нархлари (қимматлиги)дан ҳамда оиласи кўплигидан шикоят қилди, Мадинанинг машаққати ва қийинчилигига сабри етмаслигини айтди. Шунда у (Абу Саид): «Вой сенга! Мен сенга буни буюрмайман. Мен Расулуллоҳ ﷺ: ‹Ким унинг (Мадинанинг) қийинчилигига сабр қилиб, сўнг вафот этса, агар у мусулмон бўлса, қиёмат куни мен унга шафоатчи ёки гувоҳ бўламан›, деганларини эшитганман», деди.