حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ مُحَمَّدٍ النَّاقِدُ، وَابْنُ أَبِي عُمَرَ، جَمِيعًا عَنِ ابْنِ عُيَيْنَةَ، - قَالَ عَمْرٌو حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، - عَنْ مَنْصُورٍ ابْنِ صَفِيَّةَ، عَنْ أُمِّهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ سَأَلَتِ امْرَأَةٌ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَيْفَ تَغْتَسِلُ مِنْ حَيْضَتِهَا قَالَ فَذَكَرَتْ أَنَّهُ عَلَّمَهَا كَيْفَ تَغْتَسِلُ ثُمَّ تَأْخُذُ فِرْصَةً مِنْ مِسْكٍ فَتَطَهَّرُ بِهَا . قَالَتْ كَيْفَ أَتَطَهَّرُ بِهَا قَالَ " تَطَهَّرِي بِهَا . سُبْحَانَ اللَّهِ " . وَاسْتَتَرَ - وَأَشَارَ لَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ بِيَدِهِ عَلَى وَجْهِهِ - قَالَ قَالَتْ عَائِشَةُ وَاجْتَذَبْتُهَا إِلَىَّ وَعَرَفْتُ مَا أَرَادَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ تَتَبَّعِي بِهَا أَثَرَ الدَّمِ . وَقَالَ ابْنُ أَبِي عُمَرَ فِي رِوَايَتِهِ فَقُلْتُ تَتَبَّعِي بِهَا آثَارَ الدَّمِ .
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Bir ayol Paygʻambar ﷺ dan — hayzidan qanday gʻusl qilishini — soʻradi. U Zot unga qanday gʻusl qilishni oʻrgatdi: «Soʻng misk (surtilgan) bir parcha mato (firsa) olib, u bilan poklanasan». U: «Qanday u bilan poklanaman?» dedi. (Paygʻambar): «U bilan poklan. Subhanalloh!» dedilar-da, (uyalib yuzlarini) toʻsdilar. Oisha dedi: Men uni oʻzimga tortdim (chaqirdim) va Paygʻambar ﷺ nima istaganlarini tushundim-da: «U bilan qon izini quvib (artib) chiq» dedim.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Бир аёл Пайғамбар ﷺ дан — ҳайзидан қандай ғусл қилишини — сўради. У Зот унга қандай ғусл қилишни ўргатди: «Сўнг миск (суртилган) бир парча мато (фирса) олиб, у билан покланасан». У: «Қандай у билан покланаман?» деди. (Пайғамбар): «У билан поклан. Субҳаналлоҳ!» дедилар-да, (уялиб юзларини) тўсдилар. Оиша деди: Мен уни ўзимга тортдим (чақирдим) ва Пайғамбар ﷺ нима истаганларини тушундим-да: «У билан қон изини қувиб (артиб) чиқ» дедим.