حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَابْنُ أَبِي عُمَرَ، جَمِيعًا عَنْ سُفْيَانَ، قَالَ أَبُو بَكْرٍ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنِ الْوَلِيدِ بْنِ كَثِيرٍ، عَنْ وَهْبِ بْنِ كَيْسَانَ، سَمِعَهُ مِنْ، عُمَرَ بْنِ أَبِي سَلَمَةَ قَالَ كُنْتُ فِي حَجْرِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَكَانَتْ يَدِي تَطِيشُ فِي الصَّحْفَةِ فَقَالَ لِي " يَا غُلاَمُ سَمِّ اللَّهَ وَكُلْ بِيَمِينِكَ وَكُلْ مِمَّا يَلِيكَ " .
Umar ibn Abu Salama (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men Rasululloh ﷺ ning tarbiyalarida (parvarishlarida) edim, qoʻlim taom togʻorasida (u yoq-bu yoqqa) yugurar edi. Shunda u zot menga: «Ey bola! Allohning ismini ayt (bismillah de), oʻng qoʻling bilan ye va oʻzingga yaqin tomondan ye», — dedilar.Умар ибн Абу Салама (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен Расулуллоҳ ﷺ нинг тарбияларида (парваришларида) эдим, қўлим таом тоғорасида (у ёқ-бу ёққа) югурар эди. Шунда у зот менга: «Эй бола! Аллоҳнинг исмини айт (бисмиллаҳ де), ўнг қўлинг билан е ва ўзингга яқин томондан е», — дедилар.