حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، وَأَبُو كُرَيْبٍ جَمِيعًا عَنِ ابْنِ إِدْرِيسَ، - وَاللَّفْظُ لأَبِي كُرَيْبٍ - حَدَّثَنَا ابْنُ إِدْرِيسَ، قَالَ سَمِعْتُ عَاصِمَ بْنَ كُلَيْبٍ، عَنْ أَبِي بُرْدَةَ، عَنْ عَلِيٍّ، قَالَ نَهَانِي - يَعْنِي النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم - أَنْ أَجْعَلَ خَاتَمِي فِي هَذِهِ أَوِ الَّتِي تَلِيهَا - لَمْ يَدْرِ عَاصِمٌ فِي أَىِّ الثِّنْتَيْنِ - وَنَهَانِي عَنْ لُبْسِ الْقَسِّيِّ وَعَنْ جُلُوسٍ عَلَى الْمَيَاثِرِ . قَالَ فَأَمَّا الْقَسِّيُّ فَثِيَابٌ مُضَلَّعَةٌ يُؤْتَى بِهَا مِنْ مِصْرَ وَالشَّامِ فِيهَا شِبْهُ كَذَا وَأَمَّا الْمَيَاثِرُ فَشَىْءٌ كَانَتْ تَجْعَلُهُ النِّسَاءُ لِبُعُولَتِهِنَّ عَلَى الرَّحْلِ كَالْقَطَائِفِ الأُرْجُوَانِ .
Ali ibn Abu Tolib (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: u dedi: u — yaʼni Nabiy ﷺ — meni uzugimni mana bunga yoki uning yonidagisiga taqishdan qaytardilar — Osim ikki barmoqning qaysi biri ekanini bilolmadi — va meni qassiy (kiyim) kiyishdan hamda mayosir (egar ustiga toʻshaladigan ipak yostiq)larga oʻtirishdan qaytardilar. (Roviy) dedi: Qassiyga kelsak, u Misr va Shomdan keltiriladigan, ichida ana shunday (naqshlar) boʻlgan yoʻl-yoʻl kiyimdir. Mayosirga kelsak, u ayollar oʻz erlari uchun egar ustiga toʻshash maqsadida tayyorlaydigan qizil baxmalga oʻxshash narsadir.Али ибн Абу Толиб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: у деди: у — яъни Набий ﷺ — мени узугимни мана бунга ёки унинг ёнидагисига тақишдан қайтардилар — Осим икки бармоқнинг қайси бири эканини билолмади — ва мени қассий (кийим) кийишдан ҳамда маёсир (эгар устига тўшаладиган ипак ёстиқ)ларга ўтиришдан қайтардилар. (Ровий) деди: Қассийга келсак, у Миср ва Шомдан келтириладиган, ичида ана шундай (нақшлар) бўлган йўл-йўл кийимдир. Маёсирга келсак, у аёллар ўз эрлари учун эгар устига тўшаш мақсадида тайёрлайдиган қизил бахмалга ўхшаш нарсадир.