حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاذٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ مُحَمَّدٍ، - وَهُوَ ابْنُ زِيَادٍ - قَالَ سَمِعْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ، وَرَأَى، رَجُلاً يَجُرُّ إِزَارَهُ فَجَعَلَ يَضْرِبُ الأَرْضَ بِرِجْلِهِ وَهُوَ أَمِيرٌ عَلَى الْبَحْرَيْنِ وَهُوَ يَقُولُ جَاءَ الأَمِيرُ جَاءَ الأَمِيرُ . قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ اللَّهَ لاَ يَنْظُرُ إِلَى مَنْ يَجُرُّ إِزَارَهُ بَطَرًا " .
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: U izorini (yerga) sudrab yurgan bir kishini koʻrdi, oʻzi esa Bahrayn ustidan amir boʻlib turib, oyogʻi bilan yerni urar va: «Amir keldi, amir keldi», der edi-da, Rasululloh ﷺ: «Albatta, Alloh kibrdan izorini (yerga) sudrab yuradigan kishiga nazar solmaydi», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: У изорини (ерга) судраб юрган бир кишини кўрди, ўзи эса Баҳрайн устидан амир бўлиб туриб, оёғи билан ерни урар ва: «Амир келди, амир келди», дер эди-да, Расулуллоҳ ﷺ: «Албатта, Аллоҳ кибрдан изорини (ерга) судраб юрадиган кишига назар солмайди», дедилар.