حَدَّثَنَا مَنْصُورُ بْنُ أَبِي مُزَاحِمٍ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ سَعْدٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنِ الْقَاسِمِ، بْنِ مُحَمَّدٍ عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ دَخَلَ عَلَىَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَنَا مُتَسَتِّرَةٌ بِقِرَامٍ فِيهِ صُورَةٌ فَتَلَوَّنَ وَجْهُهُ ثُمَّ تَنَاوَلَ السِّتْرَ فَهَتَكَهُ ثُمَّ قَالَ " إِنَّ مِنْ أَشَدِّ النَّاسِ عَذَابًا يَوْمَ الْقِيَامَةِ الَّذِينَ يُشَبِّهُونَ بِخَلْقِ اللَّهِ " .
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ mening oldimga kirdilar, men esa ichida surat boʻlgan bir parda bilan oʻralib turgan edim. Shunda u zotning yuzlari oʻzgardi, soʻng pardani olib, uni yirtib tashladilar va: «Albatta, qiyomat kuni odamlarning eng qattiq azobga uchraydiganlari Allohning yaratishiga oʻxshatadiganlardir», dedilar.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ менинг олдимга кирдилар, мен эса ичида сурат бўлган бир парда билан ўралиб турган эдим. Шунда у зотнинг юзлари ўзгарди, сўнг пардани олиб, уни йиртиб ташладилар ва: «Албатта, қиёмат куни одамларнинг энг қаттиқ азобга учрайдиганлари Аллоҳнинг яратишига ўхшатадиганлардир», дедилар.