وَحَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، وَأَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ وَأَبُو كُرَيْبٍ كُلُّهُمْ عَنْ أَبِي مُعَاوِيَةَ، ح وَحَدَّثَنَاهُ ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، كِلاَهُمَا عَنِ الأَعْمَشِ، بِهَذَا الإِسْنَادِ . وَفِي رِوَايَةِ يَحْيَى وَأَبِي كُرَيْبٍ عَنْ أَبِي مُعَاوِيَةَ، " إِنَّ مِنْ أَشَدِّ أَهْلِ النَّارِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ عَذَابًا الْمُصَوِّرُونَ " . وَحَدِيثُ سُفْيَانَ كَحَدِيثِ وَكِيعٍ .
Abdulloh ibn Masʼud (roziyallohu anhu)dan shu isnod bilan rivoyat qilinadi. Yahyo va Abu Kuraybning (qilgan) rivoyatida: «Albatta, qiyomat kuni doʻzax ahlining eng qattiq azoblanadiganlaridan biri — surat yasaydiganlardir», — (deyilgan). Sufyonning hadisi Vakiʼning hadisiga oʻxshashdir.Абдуллоҳ ибн Масъуд (розияллоҳу анҳу)дан шу иснод билан ривоят қилинади. Яҳё ва Абу Курайбнинг (қилган) ривоятида: «Албатта, қиёмат куни дўзах аҳлининг энг қаттиқ азобланадиганларидан бири — сурат ясайдиганлардир», — (дейилган). Суфённинг ҳадиси Вакиънинг ҳадисига ўхшашдир.