حَدَّثَنِي عَمْرُو بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ بُكَيْرٍ النَّاقِدُ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، حَدَّثَنَا - وَاللَّهِ، - يَزِيدُ بْنُ خُصَيْفَةَ عَنْ بُسْرِ بْنِ سَعِيدٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا سَعِيدٍ الْخُدْرِيَّ، يَقُولُ كُنْتُ جَالِسًا بِالْمَدِينَةِ فِي مَجْلِسِ الأَنْصَارِ فَأَتَانَا أَبُو مُوسَى فَزِعًا أَوْ مَذْعُورًا . قُلْنَا مَا شَأْنُكَ قَالَ إِنَّ عُمَرَ أَرْسَلَ إِلَىَّ أَنْ آتِيَهُ فَأَتَيْتُ بَابَهُ فَسَلَّمْتُ ثَلاَثًا فَلَمْ يَرُدَّ عَلَىَّ فَرَجَعْتُ فَقَالَ مَا مَنَعَكَ أَنْ تَأْتِيَنَا فَقُلْتُ إِنِّي أَتَيْتُكَ فَسَلَّمْتُ عَلَى بَابِكَ ثَلاَثًا فَلَمْ يَرُدُّوا عَلَىَّ فَرَجَعْتُ وَقَدْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا اسْتَأْذَنَ أَحَدُكُمْ ثَلاَثًا فَلَمْ يُؤْذَنْ لَهُ فَلْيَرْجِعْ " . فَقَالَ عُمَرُ أَقِمْ عَلَيْهِ الْبَيِّنَةَ وَإِلاَّ أَوْجَعْتُكَ . فَقَالَ أُبَىُّ بْنُ كَعْبٍ لاَ يَقُومُ مَعَهُ إِلاَّ أَصْغَرُ الْقَوْمِ . قَالَ أَبُو سَعِيدٍ قُلْتُ أَنَا أَصْغَرُ الْقَوْمِ . قَالَ فَاذْهَبْ بِهِ .
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: «Men Madinada ansorlarning bir majlisida oʻtirgan edim. Shunda yonimizga Abu Muso qoʻrqqan yoki hovliqqan holda keldi. Biz: ‹Nima boʻldi senga?› — dedik. U dedi: ‹Umar menga oldiga kelishimni buyurib (odam) yubordi. Men uning eshigiga keldim va uch marta salom berdim, ammo u menga (javob) qaytarmadi, shunda men qaytib ketdim. (Soʻng Umar): «Bizning oldimizga kelishingdan seni nima toʻsdi?» — dedi. Men: «Men oldingga keldim va eshigingda uch marta salom berdim, ammo ular menga (javob) qaytarmadilar, shunda men qaytib ketdim. Rasululloh ﷺ: ‹Biringiz uch marta izn soʻrasa-yu, unga izn berilmasa, qaytib ketsin› — degan edilar», — dedim. Shunda Umar: «Bunga dalil keltir, aks holda men senga ozor beraman (jazolayman)» — dedi. Ubay ibn Kaʼb: «U bilan birga qavmning eng yoshigina turadi (guvohlik beradi)» — dedi›». Abu Said dedi: Men: «Qavmning eng yoshi menman», — dedim. (Ubay): «Bas, u bilan bor», — dedi.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: «Мен Мадинада ансорларнинг бир мажлисида ўтирган эдим. Шунда ёнимизга Абу Мусо қўрққан ёки ҳовлиққан ҳолда келди. Биз: ‹Нима бўлди сенга?› — дедик. У деди: ‹Умар менга олдига келишимни буюриб (одам) юборди. Мен унинг эшигига келдим ва уч марта салом бердим, аммо у менга (жавоб) қайтармади, шунда мен қайтиб кетдим. (Сўнг Умар): «Бизнинг олдимизга келишингдан сени нима тўсди?» — деди. Мен: «Мен олдингга келдим ва эшигингда уч марта салом бердим, аммо улар менга (жавоб) қайтармадилар, шунда мен қайтиб кетдим. Расулуллоҳ ﷺ: ‹Бирингиз уч марта изн сўраса-ю, унга изн берилмаса, қайтиб кетсин› — деган эдилар», — дедим. Шунда Умар: «Бунга далил келтир, акс ҳолда мен сенга озор бераман (жазолайман)» — деди. Убай ибн Каъб: «У билан бирга қавмнинг энг ёшигина туради (гувоҳлик беради)» — деди›». Абу Саид деди: Мен: «Қавмнинг энг ёши менман», — дедим. (Убай): «Бас, у билан бор», — деди.