حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ، - يَعْنِي الثَّقَفِيَّ - قَالَ سَمِعْتُ يَحْيَى، بْنَ سَعِيدٍ يَقُولُ أَخْبَرَنِي نَافِعٌ، أَنَّ أَبَا لُبَابَةَ بْنَ عَبْدِ الْمُنْذِرِ الأَنْصَارِيَّ، - وَكَانَ مَسْكَنُهُ بِقُبَاءٍ فَانْتَقَلَ إِلَى الْمَدِينَةِ - فَبَيْنَمَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ جَالِسًا مَعَهُ يَفْتَحُ خَوْخَةً لَهُ إِذَا هُمْ بِحَيَّةٍ مِنْ عَوَامِرِ الْبُيُوتِ فَأَرَادُوا قَتْلَهَا فَقَالَ أَبُو لُبَابَةَ إِنَّهُ قَدْ نُهِيَ عَنْهُنَّ - يُرِيدُ عَوَامِرَ الْبُيُوتِ - وَأُمِرَ بِقَتْلِ الأَبْتَرِ وَذِي الطُّفْيَتَيْنِ وَقِيلَ هُمَا اللَّذَانِ يَلْتَمِعَانِ الْبَصَرَ وَيَطْرَحَانِ أَوْلاَدَ النِّسَاءِ .
Abu Luboba (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Abu Luboba ibn Abdulmunzir al-Ansoriy — uning maskani Quboda boʻlib, soʻng Madinaga koʻchib oʻtgan edi — (haqida shunday rivoyat qilinadi): Abdulloh ibn Umar u bilan birga oʻtirib, oʻziga bir tuynuk ochayotgan edi. Shu payt ular uy ilonlaridan bir ilonni koʻrib qolib, uni oʻldirmoqchi boʻlishdi. Shunda Abu Luboba: «Bulardan — yaʼni uy ilonlaridan — (oʻldirishdan) qaytarilgan. Dumi kalta ilon va belida ikki chiziq boʻlgan ilonni oʻldirishga buyurilgan», dedi. Aytilishicha, bu ikkisi koʻzning nurini olib qoʻyadi va ayollarning (qornidagi) bolalarini tushirib yuboradi.Абу Лубоба (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Абу Лубоба ибн Абдулмунзир ал-Ансорий — унинг маскани Қубода бўлиб, сўнг Мадинага кўчиб ўтган эди — (ҳақида шундай ривоят қилинади): Абдуллоҳ ибн Умар у билан бирга ўтириб, ўзига бир туйнук очаётган эди. Шу пайт улар уй илонларидан бир илонни кўриб қолиб, уни ўлдирмоқчи бўлишди. Шунда Абу Лубоба: «Булардан — яъни уй илонларидан — (ўлдиришдан) қайтарилган. Думи калта илон ва белида икки чизиқ бўлган илонни ўлдиришга буюрилган», деди. Айтилишича, бу иккиси кўзнинг нурини олиб қўяди ва аёлларнинг (қорнидаги) болаларини тушириб юборади.