حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " إِذَا مَاتَ الرَّجُلُ عُرِضَ عَلَيْهِ مَقْعَدُهُ بِالْغَدَاةِ وَالْعَشِيِّ إِنْ كَانَ مِنْ أَهْلِ الْجَنَّةِ فَالْجَنَّةُ وَإِنْ كَانَ مِنْ أَهْلِ النَّارِ فَالنَّارُ " . قَالَ " ثُمَّ يُقَالُ هَذَا مَقْعَدُكَ الَّذِي تُبْعَثُ إِلَيْهِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ " .
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: u dedi: Nabiy ﷺ: «Kishi vafot etganda, unga ertayu kech oʻrni koʻrsatiladi: agar jannat ahlidan boʻlsa, jannat (koʻrsatiladi); agar doʻzax ahlidan boʻlsa, doʻzax (koʻrsatiladi)», dedilar. U zot: «Soʻngra unga: ‹Qiyomat kunida sen shu (oʻringa) tirgizib yuborilasan, mana shu sening oʻrning›, deyiladi», dedilar.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: у деди: Набий ﷺ: «Киши вафот этганда, унга эртаю кеч ўрни кўрсатилади: агар жаннат аҳлидан бўлса, жаннат (кўрсатилади); агар дўзах аҳлидан бўлса, дўзах (кўрсатилади)», дедилар. У зот: «Сўнгра унга: ‹Қиёмат кунида сен шу (ўринга) тиргизиб юбориласан, мана шу сенинг ўрнинг›, дейилади», дедилар.