وَحَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا الْمُفَضَّلُ، - يَعْنِي ابْنَ فَضَالَةَ - عَنْ عُقَيْلٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا ارْتَحَلَ قَبْلَ أَنْ تَزِيغَ الشَّمْسُ أَخَّرَ الظُّهْرَ إِلَى وَقْتِ الْعَصْرِ ثُمَّ نَزَلَ فَجَمَعَ بَيْنَهُمَا فَإِنْ زَاغَتِ الشَّمْسُ قَبْلَ أَنْ يَرْتَحِلَ صَلَّى الظُّهْرَ ثُمَّ رَكِبَ .
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ quyosh ogʻishidan oldin yoʻlga chiqsalar, peshinni asr vaqtigacha keyinga surar, soʻng (ulovdan) tushib, u ikkisini jamlar edilar. Agar yoʻlga chiqishlaridan oldin quyosh ogʻib qolsa, peshinni oʻqib, soʻng (ulovga) minar edilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ қуёш оғишидан олдин йўлга чиқсалар, пешинни аср вақтигача кейинга сурар, сўнг (уловдан) тушиб, у иккисини жамлар эдилар. Агар йўлга чиқишларидан олдин қуёш оғиб қолса, пешинни ўқиб, сўнг (уловга) минар эдилар.