وَحَدَّثَنِي حُمَيْدُ بْنُ مَسْعَدَةَ الْبَاهِلِيُّ، حَدَّثَنَا بِشْرٌ، - يَعْنِي ابْنَ مُفَضَّلٍ - حَدَّثَنَا سَلَمَةُ، وَهُوَ ابْنُ عَلْقَمَةَ عَنْ مُحَمَّدٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ أَبُو الْقَاسِمِ صلى الله عليه وسلم بِمِثْلِهِ .
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Abul-Qosim ﷺ: «Juma kunida shunday bir soat (vaqt) borki, qaysi bir musulmon tik turib namoz oʻqiyotgan holida shu vaqtga toʻgʻri kelib Allohdan biror yaxshilik soʻrasa, albatta Alloh unga oʻshani ato etadi», dedilar — boshqa isnod bilan, xuddi shuningdek rivoyat qilindi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Абул-Қосим ﷺ: «Жума кунида шундай бир соат (вақт) борки, қайси бир мусулмон тик туриб намоз ўқиётган ҳолида шу вақтга тўғри келиб Аллоҳдан бирор яхшилик сўраса, албатта Аллоҳ унга ўшани ато этади», дедилар — бошқа иснод билан, худди шунингдек ривоят қилинди.