أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بِشْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ طَاوُسٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ لاَ تَصْلُحُ الْعُمْرَى وَلاَ الرُّقْبَى فَمَنْ أَعْمَرَ شَيْئًا أَوْ أَرْقَبَهُ فَإِنَّهُ لِمَنْ أُعْمِرَهُ وَأُرْقِبَهُ حَيَاتَهُ وَمَوْتَهُ . أَرْسَلَهُ حَنْظَلَةُ .
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: «Umra ham, ruqbo ham (qaytarib olishga) toʻgʻri kelmaydi. Kim biror narsani umra yoki ruqbo qilib bersa, u oʻzi umra va ruqbo qilib berilgan kishiga hayoti va oʻlimida tegishli boʻladi», dedi. Hanzala buni mursal koʻrinishda rivoyat qildi.Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: «Умра ҳам, руқбо ҳам (қайтариб олишга) тўғри келмайди. Ким бирор нарсани умра ёки руқбо қилиб берса, у ўзи умра ва руқбо қилиб берилган кишига ҳаёти ва ўлимида тегишли бўлади», деди. Ҳанзала буни мурсал кўринишда ривоят қилди.