وَعَن أُمِّ سلمَةَ قَالَتْ: دَخَلَ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ حِينَ تُوُفِّيَ أَبُو سَلَمَةَ وَقَدْ جعلتُ عليَّ صَبِراً فَقَالَ: «مَا هَذَا يَا أُمَّ سَلَمَةَ؟» . قُلْتُ: إِنَّمَا هُوَ صَبِرٌ لَيْسَ فِيهِ طِيبٌ فَقَالَ: «إِنَّهُ يَشُبُّ الْوَجْهَ فَلَا تَجْعَلِيهِ إِلَّا بِاللَّيْلِ وَتَنْزِعِيهِ بِالنَّهَارِ وَلَا تَمْتَشِطِي بِالطِّيبِ وَلَا بِالْحِنَّاءِ فَإِنَّهُ خضاب» . رَوَاهُ أَبُو دَاوُد وَالنَّسَائِيّ
Umm Salama (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Abu Salama vafot etganida Rasululloh ﷺ mening huzurimga kirdilar, men koʻzimga sabr (aloe) qoʻygan edim. U zot: «Bu nima, ey Umm Salama?» dedilar. Men: «Bu shunchaki sabr, ey Rasululloh, unda xushboʻy narsa yoʻq», dedim. U zot: «U yuzni yorqin qiladi, shuning uchun uni faqat kechasi qoʻygin va xushboʻy narsa bilan ham, xina bilan ham sochingni taramagin, chunki u boʻyoqdir», dedilar. Men: «Ey Rasululloh, nima bilan taray?» dedim. U zot: «Sidr bilan, uni boshingga surtgin», dedilar.Умм Салама (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Абу Салама вафот этганида Расулуллоҳ ﷺ менинг ҳузуримга кирдилар, мен кўзимга сабр (алоэ) қўйган эдим. У зот: «Бу нима, эй Умм Салама?» дедилар. Мен: «Бу шунчаки сабр, эй Расулуллоҳ, унда хушбўй нарса йўқ», дедим. У зот: «У юзни ёрқин қилади, шунинг учун уни фақат кечаси қўйгин ва хушбўй нарса билан ҳам, хина билан ҳам сочингни тарамагин, чунки у бўёқдир», дедилар. Мен: «Эй Расулуллоҳ, нима билан тарай?» дедим. У зот: «Сидр билан, уни бошингга суртгин», дедилар.
وَعَنْ أَبِي سَلَمَةَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسلم قَالَ فِي السَّارِقِ: «إِنْ سَرَقَ فَاقْطَعُوا يَدَهُ ثُمَّ إِنْ سَرَقَ فَاقْطَعُوا رِجْلَهُ ثُمَّ إِنْ سَرَقَ فَاقْطَعُوا يَدَهُ ثُمَّ إِنْ سَرَقَ فَاقْطَعُوا رِجْلَهُ» . رَوَاهُ فِي شرح السّنة
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ oʻgʻri haqida: «Agar u oʻgʻirlik qilsa, qoʻlini kesinglar, soʻng yana oʻgʻirlik qilsa, oyogʻini kesinglar, soʻng yana oʻgʻirlik qilsa, qoʻlini kesinglar, soʻng yana oʻgʻirlik qilsa, oyogʻini kesinglar», dedilar. Sharh us-sunnada rivoyat qilingan.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ ўғри ҳақида: «Агар у ўғирлик қилса, қўлини кесинглар, сўнг яна ўғирлик қилса, оёғини кесинглар, сўнг яна ўғирлик қилса, қўлини кесинглар, сўнг яна ўғирлик қилса, оёғини кесинглар», дедилар. Шарҳ ус-суннада ривоят қилинган.
عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ قَالَ: سَأَلْتُ أَبَا سَلَمَةَ بْنَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ عَنْ أَوَّلِ مَا نزل من الْقُرْآن؟ قَالَ: [يَا أَيهَا المدثر] قلت: يَقُولُونَ: [اقْرَأ باسم ربِّك] قَالَ أَبُو سَلَمَةَ: سَأَلْتُ جَابِرًا عَنْ ذَلِكَ. وَقُلْتُ لَهُ مِثْلَ الَّذِي قُلْتَ لِي. فَقَالَ لِي جَابِرٌ: لَا أُحَدِّثُكَ إِلَّا بِمَا حَدَّثَنَا رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: " جَاوَرْتُ بِحِرَاءٍ شَهْرًا فَلَمَّا قَضَيْتُ جِوَارِي هَبَطْتُ فَنُودِيتُ فَنَظَرْتُ عَنْ يَمِينِي فَلَمْ أَرَ شَيْئًا وَنَظَرْتُ عَنْ شِمَالِي فَلَمْ أَرَ شَيْئًا وَنَظَرْتُ عَنْ خَلْفِي فَلَمْ أَرَ شَيْئًا فَرَفَعْتُ رَأْسِي فَرَأَيْتُ شَيْئًا فَأَتَيْتُ خَدِيجَةَ فَقُلْتُ: دَثِّرُونِي فَدَثَّرُونِي وصبُّوا عليَّ مَاء بَارِدًا فَنزلت: [يَا أَيهَا الْمُدَّثِّرُ. قُمْ فَأَنْذِرْ وَرَبَّكَ فَكَبِّرْ. وَثِيَابَكَ فَطَهِّرْ. وَالرجز فاهجر] وَذَلِكَ قَبْلَ أَنْ تُفْرَضَ الصَّلَاةُ. مُتَّفَقٌ عَلَيْهِ
(Yahyo ibn Abu Kasir aytdi:) Men Abu Salama ibn Abdurrahmondan Qurʼondan avval (birinchi) nozil boʻ lgan (sura) haqida soʻradim. U: ‹Ey (kiyim bilan) burkangan!› (Muddaththir surasi, 1) dedi. Men: «Odamlar ‹Yaratgan Robbing ismi bilan oʻqi› (Alaq surasi, 1) (avval boʻ lgan) deydilar», dedim. Abu Salama: «Men Jobir ibn Abdulloh (roziyallohu anhumo)dan bu haqda soʻradim va unga sen aytgan (gap)ning mislini aytdim; Jobir: ‹Men senga — Rasululloh ﷺ bizga soʻzlab bergandan boshqani — aytmayman› dedi. (Rasululloh ﷺ) dedilar: ‹Men Hiroda mujovir (xilvatda) boʻ ldim; xilvatimni tugatgach, (togʻ dan) tushdim, shunda menga nido qilindi. Men oʻ ngimga qaradim — hech narsa koʻ rmadim; chapimga qaradim — hech narsa koʻ rmadim; oldimga qaradim — hech narsa koʻ rmadim; orqamga qaradim — hech narsa koʻ rmadim; soʻng boshimni koʻ tardim — bir narsa koʻ rdim. Shunda Xadijaning oldigʻa kelib: ‹Meni burkanglar va menga sovuq suv quyinglar› dedim. (Jobir aytdi:) Ular meni burkadi va menga sovuq suv quydi. Shunda ‹Ey (kiyim bilan) burkangan! Tur va ogohlantir! Va Robbingni ulugʻ la (takbir ayt)!› (Muddaththir surasi, 1-3) (oyatlari) nozil boʻ ldi›», dedi.(Яҳё ибн Абу Касир айтди:) Мен Абу Салама ибн Абдурраҳмондан Қуръондан аввал (биринчи) нозил бў лган (сура) ҳақида сўрадим. У: ‹Эй (кийим билан) бурканган!› (Муддатҳтҳир сураси, 1) деди. Мен: «Одамлар ‹Яратган Роббинг исми билан ўқи› (Алақ сураси, 1) (аввал бў лган) дейдилар», дедим. Абу Салама: «Мен Жобир ибн Абдуллоҳ (розияллоҳу анҳумо)дан бу ҳақда сўрадим ва унга сен айтган (гап)нинг мислини айтдим; Жобир: ‹Мен сенга — Расулуллоҳ ﷺ бизга сўзлаб бергандан бошқани — айтмайман› деди. (Расулуллоҳ ﷺ) дедилар: ‹Мен Ҳирода мужовир (хилватда) бў лдим; хилватимни тугатгач, (тоғ дан) тушдим, шунда менга нидо қилинди. Мен ў нгимга қарадим — ҳеч нарса кў рмадим; чапимга қарадим — ҳеч нарса кў рмадим; олдимга қарадим — ҳеч нарса кў рмадим; орқамга қарадим — ҳеч нарса кў рмадим; сўнг бошимни кў тардим — бир нарса кў рдим. Шунда Хадижанинг олдиға келиб: ‹Мени бурканглар ва менга совуқ сув қуйинглар› дедим. (Жобир айтди:) Улар мени буркади ва менга совуқ сув қуйди. Шунда ‹Эй (кийим билан) бурканган! Тур ва огоҳлантир! Ва Роббингни улуғ ла (такбир айт)!› (Муддатҳтҳир сураси, 1-3) (оятлари) нозил бў лди›», деди.
عَن عمر بن أبي سَلمَة قَالَ: رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يُصَلِّي فِي ثَوْبٍ وَاحِدٍ مُشْتَمِلًا بِهِ فِي بَيْتِ أُمِّ سَلَمَةَ وَاضِعًا طَرَفَيْهِ عَلَى عَاتِقيهِ
Umar ibn Abu Salama (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Ummu Salamaning uyida men Rasululloh ﷺ ni bitta kiyimni badanga oʻrab, uning uchlarini elkalariga chalishtirib namoz oʻqiyotgan holda koʻrdim.Умар ибн Абу Салама (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Умму Саламанинг уйида мен Расулуллоҳ ﷺ ни битта кийимни баданга ўраб, унинг учларини элкаларига чалиштириб намоз ўқиётган ҳолда кўрдим.
وَعَنِ ابْنِ عُمَرَ قَالَ: لَمَّا قَدِمَ الْمُهَاجِرُونَ الْأَوَّلُونَ الْمَدِينَةَ كَانَ يَؤُمُّهُمْ سَالِمٌ مَوْلَى أَبِي حُذَيْفَةَ وَفِيهِمْ عُمَرُ وَأَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدِ الْأسد. رَوَاهُ البُخَارِيّ
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Dastlabki muhojirlar Madinaga kelganlarida, ularga Abu Huzayfaning ozod qilingan quli Solim imomlik qilar edi. Ularning orasida Umar va Abu Salama ibn Abdulasad ham bor edi. Buxoriy rivoyat qilgan.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Дастлабки муҳожирлар Мадинага келганларида, уларга Абу Ҳузайфанинг озод қилинган қули Солим имомлик қилар эди. Уларнинг орасида Умар ва Абу Салама ибн Абдуласад ҳам бор эди. Бухорий ривоят қилган.
وَعَنْ أُمِّ سَلَمَةَ قَالَتْ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: " مَا مِنْ مُسْلِمٍ تُصِيبُهُ مُصِيبَةٌ فَيَقُولُ مَا أَمَرَهُ اللَّهُ بِهِ: (إِنَّا لِلَّهِ وَإِنَّا إِلَيْهِ رَاجِعُونَ)
اللَّهُمَّ أَجِرْنِي فِي مُصِيبَتِي وَاخْلُفْ لِي خَيْرًا مِنْهَا إِلَّا أَخْلَفَ اللَّهُ لَهُ خَيْرًا مِنْهَا ". فَلَمَّا مَاتَ أَبُو سَلمَة قَالَت: أَيُّ الْمُسْلِمِينَ خَيْرٌ مِنْ أَبِي سَلَمَةَ؟ أَوَّلُ بَيْتِ هَاجَرَ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ ثُمَّ إِنِّي قُلْتُهَا فَأَخْلَفَ اللَّهُ لِي رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ. رَوَاهُ مُسلم
Umm Salama (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: men Rasululloh ﷺ ning shunday deganlarini eshitdim: «Qaysi bir musulmonga musibat yetsa-yu, u Alloh oʻziga buyurgan: ‹Innaa lillaahi va innaa ilayhi roojiʼuun. Allohumma ʼjurniy fiy musiybatiy va axlif liy xoyron minhaa› (Albatta, biz Allohnikimiz va albatta, biz Uning huzuriga qaytguvchimiz. Ey Allohim, musibatim uchun menga ajr ber va menga undan koʻra yaxshiroq narsani ato et), — desa, Alloh albatta unga undan koʻra yaxshiroq narsani ato etadi». (Umm Salama) dedi: Abu Salama vafot etganida, men: «Musulmonlardan qaysi biri Abu Salamadan koʻra yaxshiroq? — Rasululloh ﷺ ga eng avval hijrat qilgan xonadon shu (xonadon) edi-ku», — dedim. Soʻng men ana shu (duo)ni aytdim, shunda Alloh menga Rasululloh ﷺ ni ato etdi. (Umm Salama) dedi: Rasululloh ﷺ menga Hotib ibn Abu Baltaani oʻzlari uchun (meni) sovchilikka yubordilar. Men: «Mening qizim bor va men rashkchi (ayol)man», — dedim. Shunda u zot: «Uning qiziga kelsak, biz Allohga uni (Umm Salamani) undan (uning tashvishidan) behojat qilishini duo qilamiz; rashk(ing)ni esa ketkazishini Allohdan soʻrayman», — dedilar.Умм Салама (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: мен Расулуллоҳ ﷺ нинг шундай деганларини эшитдим: «Қайси бир мусулмонга мусибат етса-ю, у Аллоҳ ўзига буюрган: ‹Иннаа лиллааҳи ва иннаа илайҳи роожиъуун. Аллоҳумма ъжурний фий мусийбатий ва ахлиф лий хойрон минҳаа› (Албатта, биз Аллоҳникимиз ва албатта, биз Унинг ҳузурига қайтгувчимиз. Эй Аллоҳим, мусибатим учун менга ажр бер ва менга ундан кўра яхшироқ нарсани ато эт), — деса, Аллоҳ албатта унга ундан кўра яхшироқ нарсани ато этади». (Умм Салама) деди: Абу Салама вафот этганида, мен: «Мусулмонлардан қайси бири Абу Саламадан кўра яхшироқ? — Расулуллоҳ ﷺ га энг аввал ҳижрат қилган хонадон шу (хонадон) эди-ку», — дедим. Сўнг мен ана шу (дуо)ни айтдим, шунда Аллоҳ менга Расулуллоҳ ﷺ ни ато этди. (Умм Салама) деди: Расулуллоҳ ﷺ менга Ҳотиб ибн Абу Балтаани ўзлари учун (мени) совчиликка юбордилар. Мен: «Менинг қизим бор ва мен рашкчи (аёл)ман», — дедим. Шунда у зот: «Унинг қизига келсак, биз Аллоҳга уни (Умм Саламани) ундан (унинг ташвишидан) беҳожат қилишини дуо қиламиз; рашк(инг)ни эса кетказишини Аллоҳдан сўрайман», — дедилар.
وَعَن أُمِّ سَلَمَةَ قَالَتْ: دَخَلَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَلَى أبي سَلمَة قد شَقَّ بَصَرَهُ فَأَغْمَضَهُ ثُمَّ قَالَ: «إِنَّ الرُّوحَ إِذَا قُبِضَ تَبِعَهُ الْبَصَرُ» فَضَجَّ نَاسٌ مِنْ أَهْلِهِ فَقَالَ: «لَا تَدْعُوا عَلَى أَنْفُسِكُمْ إِلَّا بِخَير فَإِن الْمَلَائِكَة يُؤمنُونَ على ماتقولون» ثُمَّ قَالَ: «اللَّهُمَّ اغْفِرْ لِأَبِي سَلَمَةَ وَارْفَعْ دَرَجَتَهُ فِي الْمَهْدِيِّينَ وَاخْلُفْهُ فِي عَقِبِهِ فِي الْغَابِرِينَ وَاغْفِرْ لَنَا وَلَهُ يَا رَبَّ الْعَالَمِينَ وَأَفْسِحْ لَهُ فِي قَبْرِهِ وَنَوِّرْ لَهُ فِيهِ» . رَوَاهُ مُسلم
Umm Salama (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ Abu Salamaning oldiga kirdilar, uning koʻzi tikilib (ochiq) qolgan edi. U zot uning koʻzini yumdilar, soʻng: «Albatta, ruh olinganida koʻz uning ortidan ergashadi», — dedilar. Shunda uning ahlidan baʼzi kishilar (faryod solib) yigʻladilar. U zot: «Oʻzlaringizga yaxshilikdan boshqa (narsa) tilab duo qilmanglar, chunki farishtalar sizlar aytgan (soʻz)ga ‹omin› deydilar», — dedilar. Soʻng u zot: «Allohumma, Abu Salamani magʻfirat qil, hidoyat topganlar ichida uning darajasini koʻtar, ortda qolganlar ichida uning zurriyotiga (avlodiga) oʻzing oʻrinbosar boʻl, bizni ham, uni ham magʻfirat qil, ey olamlarning Robbi, qabrini unga keng qil va unga (qabrida) nur ato et», — dedilar.Умм Салама (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ Абу Саламанинг олдига кирдилар, унинг кўзи тикилиб (очиқ) қолган эди. У зот унинг кўзини юмдилар, сўнг: «Албатта, руҳ олинганида кўз унинг ортидан эргашади», — дедилар. Шунда унинг аҳлидан баъзи кишилар (фарёд солиб) йиғладилар. У зот: «Ўзларингизга яхшиликдан бошқа (нарса) тилаб дуо қилманглар, чунки фаришталар сизлар айтган (сўз)га ‹омин› дейдилар», — дедилар. Сўнг у зот: «Аллоҳумма, Абу Саламани мағфират қил, ҳидоят топганлар ичида унинг даражасини кўтар, ортда қолганлар ичида унинг зурриётига (авлодига) ўзинг ўринбосар бўл, бизни ҳам, уни ҳам мағфират қил, эй оламларнинг Робби, қабрини унга кенг қил ва унга (қабрида) нур ато эт», — дедилар.
وَعَنْ أُمِّ سَلَمَةَ قَالَتْ: لَمَّا مَاتَ أَبُو سَلَمَةَ قُلْتُ غَرِيبٌ وَفِي أَرْضِ غُرْبَةٍ لَأَبْكِيَنَّهُ بُكَاءً يُتَحَدَّثُ عَنْهُ فَكُنْتُ قَدْ تَهَيَّأْتُ لِلْبُكَاءِ عَلَيْهِ إِذْ أَقْبَلَتِ امْرَأَةٌ تُرِيدُ أَنْ تُسْعِدَنِي فَاسْتَقْبَلَهَا رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ: «أَتُرِيدِينَ أَنْ تُدْخُلِي الشَّيْطَانَ بَيْتًا أَخْرَجَهُ اللَّهُ مِنْهُ؟» مَرَّتَيْنِ وَكَفَفْتُ عَنِ الْبُكَاءِ فَلَمْ أبك. رَوَاهُ مُسلم
Umm Salama (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Abu Salama vafot etganida, men: «(U) gʻarib (musofir) va gʻurbat yurtida (vafot etdi); men unga el orasida tilga olinadigan (zoʻr) yigʻi bilan yigʻlayman», — dedim. Shunday qilib, men unga yigʻlashga tayyorgarlik koʻrdim, shu payt shahar chekkasidan menga (yigʻida) hamroh boʻlmoqchi boʻlgan bir ayol kelib qoldi. Shunda Rasululloh ﷺ unga roʻbaroʻ boʻlib: «Sen Alloh ikki marta chiqarib yuborgan uyga shaytonni kirgizmoqchimisan?» — dedilar — (buni) ikki marta (aytdilar). Shunda men yigʻidan toʻxtadim va yigʻlamadim.Умм Салама (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Абу Салама вафот этганида, мен: «(У) ғариб (мусофир) ва ғурбат юртида (вафот этди); мен унга эл орасида тилга олинадиган (зўр) йиғи билан йиғлайман», — дедим. Шундай қилиб, мен унга йиғлашга тайёргарлик кўрдим, шу пайт шаҳар чеккасидан менга (йиғида) ҳамроҳ бўлмоқчи бўлган бир аёл келиб қолди. Шунда Расулуллоҳ ﷺ унга рўбарў бўлиб: «Сен Аллоҳ икки марта чиқариб юборган уйга шайтонни киргизмоқчимисан?» — дедилар — (буни) икки марта (айтдилар). Шунда мен йиғидан тўхтадим ва йиғламадим.
وَعَنْ أُمِّ سَلَمَةَ قَالَتْ: قُلْتُ: يَا رَسُولَ اللَّهِ أَلِيَ أَجْرٌ أَنْ أَنْفِقَ عَلَى بَنِي أَبِي سَلَمَةَ؟ إِنَّمَا هُمْ بَنِيَّ فَقَالَ: «أَنَفِقِي عَلَيْهِمْ فَلَكِ أَجْرُ مَا أَنْفَقْتِ عَلَيْهِم»
Zaynab (Ummu Salama qizi) (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Onam (Ummu Salama): «Yo Rasululloh, agar men Abu Salamaning farzandlari uchun — ular aslida mening ham oʻgʻillarim-ku — (mablagʻ) sarflasam, savob olamanmi?» — dedi. Paygʻambar ﷺ: «Ularga sarfla — sen ularga sarflaganing uchun savob olasan», — deb javob berdilar.Зайнаб (Умму Салама қизи) (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Онам (Умму Салама): «Ё Расулуллоҳ, агар мен Абу Саламанинг фарзандлари учун — улар аслида менинг ҳам ўғилларим-ку — (маблағ) сарфласам, савоб оламанми?» — деди. Пайғамбар ﷺ: «Уларга сарфла — сен уларга сарфлаганинг учун савоб оласан», — деб жавоб бердилар.