وَعَن ابْن شهَاب عَن أنسٍ قَالَ: كَانَ أَبُو ذَرٍّ يُحَدِّثُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: " فُرِجَ عني سقفُ بَيْتِي وَأَنا بِمَكَّة فَنزل جِبْرِيل فَفَرَجَ صَدْرِي ثُمَّ غَسَلَهُ بِمَاءِ زَمْزَمَ ثُمَّ جَاءَ بِطَسْتٍ مِنْ ذَهَبٍ مُمْتَلِئٌ حِكْمَةً وَإِيمَانًا فَأَفْرَغَهُ فِي صَدْرِي ثُمَّ أَطْبَقَهُ ثُمَّ أَخَذَ بيَدي فعرج بِي إِلَى السَّمَاءِ الدُّنْيَا. قَالَ جِبْرِيلُ لِخَازِنِ السَّمَاءِ: افْتَحْ. قَالَ: مَنْ هَذَا؟ قَالَ جِبْرِيلُ. قَالَ: هَل مَعَك أحد؟ قَالَ: نعم معي مُحَمَّدٌ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ. فَقَالَ: أُرْسِلَ إِلَيْهِ؟ قَالَ: نَعَمْ فَلَمَّا فَتَحَ عَلَوْنَا السَّمَاءَ الدُّنْيَا إِذَا رَجُلٌ قَاعِدٌ عَلَى يَمِينِهِ أَسْوِدَةٌ وَعَلَى يَسَارِهِ أَسْوِدَةٌ إِذَا نَظَرَ قِبَلَ يَمِينِهِ ضَحِكَ وَإِذَا نَظَرَ قِبَلَ شَمَالِهِ بَكَى فَقَالَ مَرْحَبًا بِالنَّبِيِّ الصَّالِحِ وَالِابْنِ الصَّالِحِ. قُلْتُ لِجِبْرِيلَ: مَنْ هَذَا؟ قَالَ: هَذَا آدَمُ وَهَذِهِ الْأَسْوِدَةُ عَنْ يَمِينِهِ وَعَنْ شِمَالِهِ نَسَمُ بَنِيهِ فَأَهْلُ الْيَمين مِنْهُم أهل الْجنَّة والأسودة عَن شِمَاله أهلُ النَّار فَإِذا نظر عَن يَمِينِهِ ضَحِكَ وَإِذَا نَظَرَ قِبَلَ شَمَالِهِ بَكَى حَتَّى عَرَجَ بِي إِلَى السَّمَاءِ الثَّانِيَةِ فَقَالَ لِخَازِنِهَا: افْتَحْ فَقَالَ لَهُ خَازِنُهَا مِثْلَ مَا قَالَ الْأَوَّلُ " قَالَ أَنَسٌ: فَذَكَرَ أَنَّهُ وَجَدَ فِي السَّمَاوَاتِ آدَمَ وَإِدْرِيسَ وَمُوسَى وَعِيسَى وَإِبْرَاهِيمَ وَلَمْ يُثْبِتْ كَيْفَ مَنَازِلُهُمْ غَيْرَ أَنَّهُ ذَكَرَ أَنَّهُ وَجَدَ آدَمَ فِي السَّمَاءِ الدُّنْيَا وَإِبْرَاهِيمَ فِي السَّمَاءِ السَّادِسَةِ. قَالَ ابْنُ شِهَابٍ: فَأَخْبَرَنِي ابْنُ حَزْمٍ أَنَّ ابْنَ عَبَّاسٍ وَأَبَا حَبَّةَ الْأَنْصَارِيَّ كَانَا يَقُولَانِ. قَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسلم: «ثمَّ عرج بِي حَتَّى وصلت لِمُسْتَوًى أَسْمَعُ فِيهِ صَرِيفَ الْأَقْلَامِ» وَقَالَ ابْنُ حَزْمٍ وَأَنَسٌ: قَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: " فَفَرَضَ اللَّهُ عَلَى أُمَّتِي خَمْسِينَ صَلَاةً فَرَجَعْتُ بِذَلِكَ حَتَّى مَرَرْتُ عَلَى مُوسَى. فَقَالَ: مَا فَرْضُ اللَّهِ لَكَ عَلَى أُمَّتِكَ؟ قُلْتُ: فَرَضَ خَمْسِينَ صَلَاةً. قَالَ: فَارْجِعْ إِلَى رَبِّكَ فَإِن أُمَّتكَ لَا تطِيق فراجعت فَوَضَعَ شَطْرَهَا فَرَجَعْتُ إِلَى مُوسَى فَقُلْتُ: وَضَعَ شَطْرَهَا فَقَالَ: رَاجِعْ رَبَّكَ فَإِنَّ أُمَّتَكَ لَا تُطِيقُ ذَلِكَ فَرَجَعْتُ فَرَاجَعْتُ فَوَضَعَ شَطْرَهَا فَرَجَعْتُ إِلَيْهِ فَقَالَ: ارْجِعْ إِلَى رَبِّكَ فَإِنَّ أُمَّتَكَ لَا تُطِيقُ ذَلِكَ فَرَاجَعْتُهُ فَقَالَ: هِيَ خَمْسٌ وَهِيَ خَمْسُونَ لَا يُبَدَّلُ الْقَوْلُ لَدَيَّ فَرَجَعْتُ إِلَى مُوسَى فَقَالَ: رَاجِعْ رَبَّكَ. فَقُلْتُ: اسْتَحْيَيْتُ مِنْ رَبِّي ثُمَّ انْطُلِقَ بِي حَتَّى انْتُهِيَ إِلَى سِدْرَةِ الْمُنْتَهَى وَغَشِيَهَا أَلْوَانٌ لَا أَدْرِي مَا هِيَ؟ ثُمَّ أُدْخِلْتُ الْجَنَّةَ فَإِذَا فِيهَا جَنَابِذُ اللُّؤْلُؤِ وَإِذَا تُرَابُهَا الْمِسْكُ ". مُتَّفَقٌ عَلَيْهِ
Abu Zar (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Men Makkada (uyimda) ekanimda, uyimning tomi ochildi va Jabroil tushdi, koʻkragimni yorib, uni Zamzam suvi bilan yuvdi. Soʻng hikmat va iymonga toʻla oltin tovoq keltirib, uni koʻkragimga toʻkdi-da, (koʻkragimni) yopdi. Soʻng qoʻlimdan ushlab, meni eng yaqin osmonga koʻtardi. Eng yaqin osmonga yetganimda, Jabroil osmon darvozaboniga: ‹Och!› — dedi. Darvozabon: ‹Bu kim?› — dedi. Jabroil: ‹Jabroil›, — dedi. U: ‹Sen bilan birov bormi?› — dedi. Jabroil: ‹Ha, Muhammad men bilan›, — dedi. U: ‹U (kelishga) chaqirilganmi?› — dedi. Jabroil: ‹Ha›, — dedi. Bas, darvoza ochildi va biz eng yaqin osmonga oʻtdik; u yerda oʻng tomonida baʼzi (kishilar), chap tomonida baʼzi (kishilar) bilan oʻtirgan bir kishini koʻrdik. U oʻng tomoniga qarasa, kular, chap tomoniga qarasa, yigʻlar edi. Soʻng u: ‹Marhabo, ey solih Paygʻambar va solih farzand!› — dedi. Men Jabroildan: ‹Bu kim?› — dedim. U: ‹Bu — Odam (alayhissalom); oʻng va chap tomonidagi (kishilar) — uning zurriyotining ruhlari. Oʻngdagilar — jannat ahli, chapdagilar — doʻzax ahli; shuning uchun u oʻng tomoniga qarasa kular, chap tomoniga qarasa yigʻlar›, — dedi. Soʻng u meni ikkinchi osmonga koʻtardi va (Jabroil) uning darvozaboniga: ‹Och!› — dedi. Darvozabon birinchi osmon darvozaboni aytgandek (soʻzlar)ni aytdi va darvozani ochdi». Anas dedi: «Abu Zar qoʻshimcha qildiki, Paygʻambar ﷺ Odam, Idris, Muso, Iso va Ibrohim bilan uchrashdilar; u (Abu Zar) ular qaysi osmonda ekanligini aytmadi, lekin Paygʻambar ﷺ Odamni eng yaqin osmonda, Ibrohimni esa oltinchi osmonda uchratganlarini aytdi». Anas dedi: «Jabroil Paygʻambar ﷺ bilan Idris yonidan oʻtganida, u: ‹Marhabo, ey solih Paygʻambar va solih birodar!› — dedi. Paygʻambar ﷺ: ‹Bu kim?› — dedilar. Jabroil: ‹Bu — Idris›, — dedi». Paygʻambar ﷺ qoʻshimcha qildilar: «Men Muso yonidan oʻtdim, u: ‹Marhabo, ey solih Paygʻambar va solih birodar!› — dedi. Men Jabroildan: ‹Bu kim?› — dedim. Jabroil: ‹Bu — Muso›, — dedi. Soʻng men Iso yonidan oʻtdim, u: ‹Marhabo, ey solih birodar va solih Paygʻambar!› — dedi. Men: ‹Bu kim?› — dedim. Jabroil: ‹Bu — Iso›, — dedi. Soʻng men Ibrohim yonidan oʻtdim, u: ‹Marhabo, ey solih Paygʻambar va solih farzand!› — dedi. Men Jabroildan: ‹Bu kim?› — dedim. Jabroil: ‹Bu — Ibrohim›, — dedi». Paygʻambar ﷺ qoʻshimcha qildilar: «Soʻng Jabroil meni qalamlarning shitirlashini eshitadigan joyga koʻtardi». Ibn Hazm va Anas ibn Molik dedilarki, Paygʻambar ﷺ: «Soʻng Alloh ummatimga ellik (vaqt) namozni farz qildi. Men shu amr bilan qaytayotganimda, Muso yonidan oʻtdim. U: ‹Alloh ummatingga nima farz qildi?› — dedi. Men: ‹Ellik namoz farz qildi›, — dedim. Muso: ‹Robbingga qayt (va kamaytirishni soʻra); chunki umrning buni koʻtara olmaydi›, — dedi. (Men Allohga qaytib, kamaytirishni soʻradim,) U uni yarmiga tushirdi. Men yana Muso yonidan oʻtib, buni aytganimda, u: ‹Robbingga qayt; umrning buni koʻtara olmaydi›, — dedi. Men Allohga qaytib, yana kamaytirishni soʻradim, uning yarmi tushirildi. Men yana Muso yonidan oʻtdim, u: ‹Robbingga qayt; umrning buni koʻtara olmaydi›, — dedi. Men Allohga qaytdim, U: ‹Bular besh (vaqt) namoz, (lekin savobda) ular ellikka teng; Mening soʻzim oʻzgarmaydi›, — dedi. Men Musoga qaytdim, u yana qaytishni aytdi. Men: ‹Endi Robbimdan (yana) soʻrashga uyalaman›, — dedim. Soʻng Jabroil meni Sidratul-Muntahoga olib bordi — u tasvirlab boʻlmaydigan ranglar bilan oʻralgan edi. Soʻng men jannatga kiritildim; u yerda marvariddan (chodir yoki) devorlar, tuprogʻi esa miskdan edi», — dedilar.Абу Зар (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Мен Маккада (уйимда) эканимда, уйимнинг томи очилди ва Жаброил тушди, кўкрагимни ёриб, уни Замзам суви билан ювди. Сўнг ҳикмат ва иймонга тўла олтин товоқ келтириб, уни кўкрагимга тўкди-да, (кўкрагимни) ёпди. Сўнг қўлимдан ушлаб, мени энг яқин осмонга кўтарди. Энг яқин осмонга етганимда, Жаброил осмон дарвозабонига: ‹Оч!› — деди. Дарвозабон: ‹Бу ким?› — деди. Жаброил: ‹Жаброил›, — деди. У: ‹Сен билан биров борми?› — деди. Жаброил: ‹Ҳа, Муҳаммад мен билан›, — деди. У: ‹У (келишга) чақирилганми?› — деди. Жаброил: ‹Ҳа›, — деди. Бас, дарвоза очилди ва биз энг яқин осмонга ўтдик; у ерда ўнг томонида баъзи (кишилар), чап томонида баъзи (кишилар) билан ўтирган бир кишини кўрдик. У ўнг томонига қараса, кулар, чап томонига қараса, йиғлар эди. Сўнг у: ‹Марҳабо, эй солиҳ Пайғамбар ва солиҳ фарзанд!› — деди. Мен Жаброилдан: ‹Бу ким?› — дедим. У: ‹Бу — Одам (алайҳиссалом); ўнг ва чап томонидаги (кишилар) — унинг зурриётининг руҳлари. Ўнгдагилар — жаннат аҳли, чапдагилар — дўзах аҳли; шунинг учун у ўнг томонига қараса кулар, чап томонига қараса йиғлар›, — деди. Сўнг у мени иккинчи осмонга кўтарди ва (Жаброил) унинг дарвозабонига: ‹Оч!› — деди. Дарвозабон биринчи осмон дарвозабони айтгандек (сўзлар)ни айтди ва дарвозани очди». Анас деди: «Абу Зар қўшимча қилдики, Пайғамбар ﷺ Одам, Идрис, Мусо, Исо ва Иброҳим билан учрашдилар; у (Абу Зар) улар қайси осмонда эканлигини айтмади, лекин Пайғамбар ﷺ Одамни энг яқин осмонда, Иброҳимни эса олтинчи осмонда учратганларини айтди». Анас деди: «Жаброил Пайғамбар ﷺ билан Идрис ёнидан ўтганида, у: ‹Марҳабо, эй солиҳ Пайғамбар ва солиҳ биродар!› — деди. Пайғамбар ﷺ: ‹Бу ким?› — дедилар. Жаброил: ‹Бу — Идрис›, — деди». Пайғамбар ﷺ қўшимча қилдилар: «Мен Мусо ёнидан ўтдим, у: ‹Марҳабо, эй солиҳ Пайғамбар ва солиҳ биродар!› — деди. Мен Жаброилдан: ‹Бу ким?› — дедим. Жаброил: ‹Бу — Мусо›, — деди. Сўнг мен Исо ёнидан ўтдим, у: ‹Марҳабо, эй солиҳ биродар ва солиҳ Пайғамбар!› — деди. Мен: ‹Бу ким?› — дедим. Жаброил: ‹Бу — Исо›, — деди. Сўнг мен Иброҳим ёнидан ўтдим, у: ‹Марҳабо, эй солиҳ Пайғамбар ва солиҳ фарзанд!› — деди. Мен Жаброилдан: ‹Бу ким?› — дедим. Жаброил: ‹Бу — Иброҳим›, — деди». Пайғамбар ﷺ қўшимча қилдилар: «Сўнг Жаброил мени қаламларнинг шитирлашини эшитадиган жойга кўтарди». Ибн Ҳазм ва Анас ибн Молик дедиларки, Пайғамбар ﷺ: «Сўнг Аллоҳ умматимга эллик (вақт) намозни фарз қилди. Мен шу амр билан қайтаётганимда, Мусо ёнидан ўтдим. У: ‹Аллоҳ умматингга нима фарз қилди?› — деди. Мен: ‹Эллик намоз фарз қилди›, — дедим. Мусо: ‹Роббингга қайт (ва камайтиришни сўра); чунки умрнинг буни кўтара олмайди›, — деди. (Мен Аллоҳга қайтиб, камайтиришни сўрадим,) У уни ярмига туширди. Мен яна Мусо ёнидан ўтиб, буни айтганимда, у: ‹Роббингга қайт; умрнинг буни кўтара олмайди›, — деди. Мен Аллоҳга қайтиб, яна камайтиришни сўрадим, унинг ярми туширилди. Мен яна Мусо ёнидан ўтдим, у: ‹Роббингга қайт; умрнинг буни кўтара олмайди›, — деди. Мен Аллоҳга қайтдим, У: ‹Булар беш (вақт) намоз, (лекин савобда) улар элликка тенг; Менинг сўзим ўзгармайди›, — деди. Мен Мусога қайтдим, у яна қайтишни айтди. Мен: ‹Энди Роббимдан (яна) сўрашга уяламан›, — дедим. Сўнг Жаброил мени Сидратул-Мунтаҳога олиб борди — у тасвирлаб бўлмайдиган ранглар билан ўралган эди. Сўнг мен жаннатга киритилдим; у ерда марвариддан (чодир ёки) деворлар, тупроғи эса мискдан эди», — дедилар.
وَعَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ غَنْمٍ عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنَّهُ قَالَ: «مَنْ قَالَ قَبْلَ أَنْ يَنْصَرِفَ وَيَثْنِيَ رِجْلَيْهِ مِنْ صَلَاةِ الْمَغْرِبِ وَالصُّبْحِ لَا إِلَهَ إِلَّا اللَّهُ وَحْدَهُ لَا شَرِيكَ لَهُ لَهُ الْمُلْكُ وَلَهُ الْحَمْدُ بِيَدِهِ الْخَيْرُ يُحْيِي وَيُمِيتُ وَهُوَ عَلَى كُلِّ شَيْءٍ قَدِيرٌ عَشْرَ مَرَّاتٍ كُتِبَ لَهُ بِكُلِّ وَاحِدَةٍ عَشْرُ حَسَنَاتٍ وَمُحِيَتْ عَنْهُ عَشْرُ سَيِّئَاتٍ وَرُفِعَ لَهُ عَشْرُ دَرَجَاتٍ وَكَانَت حِرْزًا مِنْ كُلِّ مَكْرُوهٍ وَحِرْزًا مِنَ الشَّيْطَانِ الرَّجِيم وَلم يحل لذنب يُدْرِكَهُ إِلَّا الشِّرْكُ وَكَانَ مِنْ أَفْضَلِ النَّاسِ عَمَلًا إِلَّا رَجُلًا يَفْضُلُهُ يَقُولُ أَفْضَلَ مِمَّا قَالَ» . رَوَاهُ أَحْمد
وَرَوَى التِّرْمِذِيُّ نَحْوَهُ عَنْ أَبِي ذَرٍّ إِلَى قَوْلِهِ: «إِلَّا الشِّرْكَ» وَلَمْ يَذْكُرْ: «صَلَاةَ الْمَغْرِبِ وَلَا بِيَدِهِ الْخَيْرُ» وَقَالَ: هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيح غَرِيب
Umar ibn al-Xattob (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Kim bozorda: ‹Lo ilaha illalloh, yagona Uning sherigi yoʻq, mulk Unikidir va hamd Unikidir, yaxshilik Uning qoʻlidadir, U tiriltiradi va oʻldiradi, U har bir narsaga qodirdir›, deb aytsa, Alloh unga bu bilan ming ming savob yozadi, undan ming ming gunohni oʻchiradi va unga jannatda bir uy bino qiladi», dedilar.Умар ибн ал-Хаттоб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ким бозорда: ‹Ло илаҳа иллаллоҳ, ягона Унинг шериги йўқ, мулк Уникидир ва ҳамд Уникидир, яхшилик Унинг қўлидадир, У тирилтиради ва ўлдиради, У ҳар бир нарсага қодирдир›, деб айтса, Аллоҳ унга бу билан минг минг савоб ёзади, ундан минг минг гуноҳни ўчиради ва унга жаннатда бир уй бино қилади», дедилар.
وَعَن أبي ذَر قَالَ وَقَدْ صَعِدَ عَلَى دَرَجَةِ الْكَعْبَةِ: مَنْ عَرَفَنِي فَقَدْ عَرَفَنِي وَمَنْ لَمْ يَعْرِفْنِي فَأَنَا جُنْدُبٌ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ: «لَا صَلَاةَ بَعْدَ الصُّبْحِ حَتَّى تَطْلُعَ الشَّمْسُ وَلَا بَعْدَ الْعَصْرِ حَتَّى تَغْرُبَ الشَّمْسُ إِلَّا بِمَكَّةَ إِلَّا بِمَكَّةَ إِلَّا بِمَكَّةَ» . رَوَاهُ أَحْمد ورزين
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men Rasululloh ﷺ ning shunday deganini eshitdim: «Bomdod namozidan keyin quyosh chiqguncha namoz yoʻq; asr namozidan keyin quyosh botguncha namoz yoʻq».Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен Расулуллоҳ ﷺ нинг шундай деганини эшитдим: «Бомдод намозидан кейин қуёш чиқгунча намоз йўқ; аср намозидан кейин қуёш ботгунча намоз йўқ».
وَعَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسلم: " من قَدَّمَ ثَلَاثَةً مِنَ الْوَلَدِ لَمْ يَبْلُغُوا الْحِنْثَ: كَانُوا لَهُ حِصْنًا حَصِينًا مِنَ النَّارِ " فَقَالَ أَبُو ذَرٍّ: قَدَّمْتُ اثْنَيْنِ. قَالَ: «وَاثْنَيْنِ» . قَالَ أُبَيُّ بْنُ كَعْبٍ أَبُو الْمُنْذِرِ سَيِّدُ الْقُرَّاءِ: قدمت وَاحِد. قَالَ: «وَوَاحِد» . رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ وَابْنُ مَاجَهْ وَقَالَ التِّرْمِذِيُّ: هَذَا حَدِيث غَرِيب
Abdulloh ibn Masʼud (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Kim balogʻatga yetmagan uchta farzandini oʻzidan oldin qoʻysa, ular unga doʻzaxdan saqlovchi mustahkam qalʼa boʻladilar», dedilar. Shunda Abu Zar: «Men ikkitasini oldin qoʻydim», dedi. U zot: «Ikkitasi ham», dedilar. Qorilar sarvari Ubay ibn Kaʼb Abul Munzir esa: «Men bittasini oldin qoʻydim», dedi. U zot: «Bittasi ham», dedilar.Абдуллоҳ ибн Масъуд (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ким балоғатга етмаган учта фарзандини ўзидан олдин қўйса, улар унга дўзахдан сақловчи мустаҳкам қалъа бўладилар», дедилар. Шунда Абу Зар: «Мен иккитасини олдин қўйдим», деди. У зот: «Иккитаси ҳам», дедилар. Қорилар сарвари Убай ибн Каъб Абул Мунзир эса: «Мен биттасини олдин қўйдим», деди. У зот: «Биттаси ҳам», дедилар.
وَعَنْ أَبِي أُمَامَةَ قَالَ: قَالَ أَبُو ذَرٍّ: يَا نَبِيَّ اللَّهِ أَرَأَيْتَ الصَّدَقَةُ مَاذَا هِيَ؟ قَالَ: «أَضْعَافٌ مُضَاعَفَةٌ وَعِنْدَ اللَّهِ الْمَزِيدُ» . رَوَاهُ أَحْمد
Abu Umama (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Abu Zarr: «Ey Allohning Nabiysi, sadaqa nima ekanini menga aytib bering?» dedi. U zot: «U koʻp barobar koʻpaytiriladi, Allohning huzurida yana ziyodasi ham bor», dedilar. Ahmad rivoyat qilgan.Абу Умама (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Абу Зарр: «Эй Аллоҳнинг Набийси, садақа нима эканини менга айтиб беринг?» деди. У зот: «У кўп баробар кўпайтирилади, Аллоҳнинг ҳузурида яна зиёдаси ҳам бор», дедилар. Аҳмад ривоят қилган.
وَعَنْ أَبِي ذَرٍّ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِيمَا يَرْوِي عَنِ اللَّهِ تَبَارَكَ وَتَعَالَى أَنَّهُ قَالَ: «يَا عِبَادِي إِنِّي حَرَّمْتُ الظُّلْمَ عَلَى نَفْسِي وَجَعَلْتُهُ بَيْنَكُمْ مُحَرَّمًا فَلَا تَظَالَمُوا يَا عِبَادِي كُلُّكُمْ ضَالٌّ إِلَّا مَنْ هَدَيْتُهُ فَاسْتَهْدُونِي أَهْدِكُمْ يَا عِبَادِي كُلُّكُمْ جَائِعٌ إِلَّا مَنْ أَطْعَمْتُهُ فَاسْتَطْعِمُونِي أُطْعِمْكُمْ يَا عِبَادِي كُلُّكُمْ عَارٍ إِلَّا مَنْ كَسَوْتُهُ فَاسْتَكْسُونِي أَكْسُكُمْ يَا عِبَادِي إِنَّكُمْ تُخْطِئُونَ بِاللَّيْلِ وَالنَّهَارِ وَأَنَا أَغْفِرُ الذُّنُوبَ جَمِيعًا فَاسْتَغْفِرُونِي أَغْفِرْ لَكُمْ يَا عِبَادِي إِنَّكُمْ لَنْ تَبْلُغُوا ضَرِّي فَتَضُرُّونِي وَلَنْ تَبْلُغُوا نَفْعِي فَتَنْفَعُونِي يَا عِبَادِي لَوْ أَنَّ أَوَّلَكُمْ وَآخِرَكُمْ وإنسكم وجنكم كَانُوا أَتْقَى قَلْبِ رَجُلٍ وَاحِدٍ مِنْكُمْ مَا زَادَ ذَلِكَ فِي مُلْكِي شَيْئًا يَا عِبَادِي لَوْ أَنَّ أَوَّلَكُمْ وَآخِرَكُمْ وَإِنْسَكُمْ وَجِنَّكُمْ كَانُوا عَلَى أفجر قلب وَاحِد مِنْكُم مَا نقص مِنْ مُلْكِي شَيْئًا يَا عِبَادِي لَوْ أَنَّ أَوَّلَكُمْ وَآخِرَكُمْ وَإِنْسَكُمْ وَجِنَّكُمْ قَامُوا فِي صَعِيدٍ وَاحِدٍ فَسَأَلُونِي فَأَعْطَيْتُ كُلَّ إِنْسَانٍ مَسْأَلَتَهُ مَا نَقَصَ ذَلِكَ مِمَّا عِنْدِي إِلَّا كَمَا يَنْقُصُ الْمِخْيَطُ إِذَا أُدْخِلَ الْبَحْرَ يَا عِبَادِي إِنَّمَا هِيَ أَعمالكُم أحصها عَلَيْكُمْ ثُمَّ أُوَفِّيكُمْ إِيَّاهَا فَمَنْ وَجَدَ خَيْرًا فَلْيَحْمَدِ اللَّهَ وَمِنْ وَجَدَ غَيْرَ ذَلِكَ فَلَا يَلُومن إِلَّا نَفسه» . رَوَاهُ مُسلم
Abu Zar (roziyallohu anhu)dan, Nabiy ﷺ Alloh taborak va taolodan rivoyat qilib, u zot (shunday) dedilar: Alloh: «Ey bandalarim! Men zulmni Oʻzimga harom qildim va uni sizlar oʻrtangizda ham harom qildim, bas, bir-biringizga zulm qilmanglar. Ey bandalarim! Men hidoyat qilganimdan boshqa hammangiz adashgansiz, bas, Mendan hidoyat soʻranglar, sizlarni hidoyat qilaman. Ey bandalarim! Men taomlantirganimdan boshqa hammangiz ochsiz, bas, Mendan taom soʻranglar, sizlarni taomlantiraman. Ey bandalarim! Men kiydirganimdan boshqa hammangiz yalangʻochsiz, bas, Mendan kiyim soʻranglar, sizlarni kiydiraman. Ey bandalarim! Sizlar kechayu kunduz xato qilasizlar, Men esa barcha gunohlarni kechiraman, bas, Mendan magʻfirat soʻranglar, sizlarni kechiraman. Ey bandalarim! Sizlar Menga zarar yetkaza olmaysizlar, hech qachon Menga ziyon yetkaza olmaysizlar; Menga foyda ham yetkaza olmaysizlar, hech qachon Menga manfaat keltira olmaysizlar. Ey bandalarim! Agar sizlarning avvalingiz ham, oxiringiz ham, insingiz ham, jiningiz ham eng taqvodor bir kishining qalbidek boʻlsangiz, bu Mening mulkimga hech narsa ziyoda qilmaydi. Ey bandalarim! Agar sizlarning avvalingiz ham, oxiringiz ham, insingiz ham, jiningiz ham eng fojir bir kishining qalbidek boʻlsangiz, bu Mening mulkimdan hech narsani kamaytirmaydi. Ey bandalarim! Agar sizlarning avvalingiz ham, oxiringiz ham, insingiz ham, jiningiz ham bir maydonga turib Mendan soʻrasangiz, Men har bir insonga soʻraganini bersam, bu Mening huzurimdagi narsadan hech narsani kamaytirmaydi, faqat ignani dengizga botirib olganda (suvdan) kamaygani kabigina (kamayadi). Ey bandalarim! Bularning hammasi sizlarning amallaringizdir, Men ularni sizlar uchun hisoblab boraman, soʻng sizlarga toʻla-toʻkis qaytaraman. Bas, kim yaxshilik topsa, Allohga hamd aytsin; kim bundan boshqasini topsa, oʻzidan boshqani ayblamasin», dedi. Said dedi: Abu Idris al-Xavloniy bu hadisni rivoyat qilganda tiz choʻkib olar edi.Абу Зар (розияллоҳу анҳу)дан, Набий ﷺ Аллоҳ таборак ва таолодан ривоят қилиб, у зот (шундай) дедилар: Аллоҳ: «Эй бандаларим! Мен зулмни Ўзимга ҳаром қилдим ва уни сизлар ўртангизда ҳам ҳаром қилдим, бас, бир-бирингизга зулм қилманглар. Эй бандаларим! Мен ҳидоят қилганимдан бошқа ҳаммангиз адашгансиз, бас, Мендан ҳидоят сўранглар, сизларни ҳидоят қиламан. Эй бандаларим! Мен таомлантирганимдан бошқа ҳаммангиз очсиз, бас, Мендан таом сўранглар, сизларни таомлантираман. Эй бандаларим! Мен кийдирганимдан бошқа ҳаммангиз яланғочсиз, бас, Мендан кийим сўранглар, сизларни кийдираман. Эй бандаларим! Сизлар кечаю кундуз хато қиласизлар, Мен эса барча гуноҳларни кечираман, бас, Мендан мағфират сўранглар, сизларни кечираман. Эй бандаларим! Сизлар Менга зарар етказа олмайсизлар, ҳеч қачон Менга зиён етказа олмайсизлар; Менга фойда ҳам етказа олмайсизлар, ҳеч қачон Менга манфаат келтира олмайсизлар. Эй бандаларим! Агар сизларнинг аввалингиз ҳам, охирингиз ҳам, инсингиз ҳам, жинингиз ҳам энг тақводор бир кишининг қалбидек бўлсангиз, бу Менинг мулкимга ҳеч нарса зиёда қилмайди. Эй бандаларим! Агар сизларнинг аввалингиз ҳам, охирингиз ҳам, инсингиз ҳам, жинингиз ҳам энг фожир бир кишининг қалбидек бўлсангиз, бу Менинг мулкимдан ҳеч нарсани камайтирмайди. Эй бандаларим! Агар сизларнинг аввалингиз ҳам, охирингиз ҳам, инсингиз ҳам, жинингиз ҳам бир майдонга туриб Мендан сўрасангиз, Мен ҳар бир инсонга сўраганини берсам, бу Менинг ҳузуримдаги нарсадан ҳеч нарсани камайтирмайди, фақат игнани денгизга ботириб олганда (сувдан) камайгани кабигина (камаяди). Эй бандаларим! Буларнинг ҳаммаси сизларнинг амалларингиздир, Мен уларни сизлар учун ҳисоблаб бораман, сўнг сизларга тўла-тўкис қайтараман. Бас, ким яхшилик топса, Аллоҳга ҳамд айтсин; ким бундан бошқасини топса, ўзидан бошқани айбламасин», деди. Саид деди: Абу Идрис ал-Хавлоний бу ҳадисни ривоят қилганда тиз чўкиб олар эди.
عَنْ أَنَسٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: " قَالَ اللَّهُ تَعَالَى: يَا ابْنَ آدَمَ إِنَّكَ مَا دَعَوْتَنِي وَرَجَوْتَنِي غَفَرْتُ لَكَ عَلَى مَا كَانَ فِيكَ وَلَا أُبَالِي يَا ابنَ آدمَ إِنَّك لَوْ بَلَغَتْ ذُنُوبُكَ عَنَانَ السَّمَاءِ ثُمَّ اسْتَغْفَرْتَنِي غَفَرْتُ لَكَ وَلَا أُبَالِي يَا ابْنَ آدَمَ إِنَّكَ لَوْ لَقِيتَنِي بِقُرَابِ الْأَرْضِ خَطَايَا ثُمَّ لَقِيتَنِي لَا تُشْرِكُ بِي شَيْئًا لَأَتَيْتُكَ بِقُرَابِهَا مغْفرَة ". رَوَاهُ التِّرْمِذِيّ
وَرَوَاهُ أَحْمَدُ وَالدَّارِمِيُّ عَنْ أَبِي ذَرٍّ
وَقَالَ التِّرْمِذِيّ: هَذَا حَدِيث حسن غَرِيب
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men Rasululloh ﷺning shunday deb aytayotganlarini eshitdim: «Alloh tabaroka va taolo aytdi: ‹Ey Odam farzandi, sen Menga duo qilib, Mendan umid qilib turar ekansan, senda boʻlgan narsalarga qaramay, Men seni magʻfirat qildim va parvo qilmadim. Ey Odam farzandi, agar gunohlaring osmonning bulutlariga yetsa-yu, soʻng Mendan magʻfirat soʻrasang, Men seni magʻfirat qilaman va parvo qilmayman. Ey Odam farzandi, agar yer toʻlasi xatolar bilan Mening huzurimga kelsang, soʻng Menga hech narsani sherik qilmagan holda Menga roʻbaroʻ boʻlsang, Men senga ana shuncha magʻfirat bilan kelaman›.» Abu Iso aytdi: Bu hadis gʻaribdir, biz uni faqat shu yoʻldan bilamiz.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен Расулуллоҳ ﷺнинг шундай деб айтаётганларини эшитдим: «Аллоҳ табарока ва таоло айтди: ‹Эй Одам фарзанди, сен Менга дуо қилиб, Мендан умид қилиб турар экансан, сенда бўлган нарсаларга қарамай, Мен сени мағфират қилдим ва парво қилмадим. Эй Одам фарзанди, агар гуноҳларинг осмоннинг булутларига етса-ю, сўнг Мендан мағфират сўрасанг, Мен сени мағфират қиламан ва парво қилмайман. Эй Одам фарзанди, агар ер тўласи хатолар билан Менинг ҳузуримга келсанг, сўнг Менга ҳеч нарсани шерик қилмаган ҳолда Менга рўбарў бўлсанг, Мен сенга ана шунча мағфират билан келаман›.» Абу Исо айтди: Бу ҳадис ғарибдир, биз уни фақат шу йўлдан биламиз.