Abdulloh al-Hoj
عبد الله الحاج
Andalusiya shayxi va muftiysi, jamoat qozisi Abu Abdulloh Muhammad ibn Ahmad ibn Xalaf ibn Ibrohim ibn Lubb at-Tujibiy al-Qurtubiy al-Molikiy — Ibn al-Hoj nomi bilan mashhur. U Abu Jaʼfar ibn Rizqdan fiqh oʻrgandi, Abu Marvon ibn Sirojdan adab oldi; Abu Ali al-Gʻassoniy, Muhammad ibn al-Faraj, Xozim ibn Muhammad va bir necha kishidan koʻp hadis eshitdi. Ibn Bashkuvol uni shunday taʼriflaydi: «U olimlarning peshqadamlaridan boʻlib, muhaddislar va adiblar qatorida sanalardi; fatvoni yaxshi bilardi. Maʼrifati, dini va ishonchliligi sababli fatvo unga qarab aylanardi. U asarlarga eʼtibor berar, ularni toʻplar, rijoli va roviylarining ismlarini puxta bilar, maʼnolari va gʻariblarini qayd etib borar, nasablarni, lugʻatni va nahvni yodda tutardi». Yana aytadi: «U butun umri davomida ilmni qayd etib bordi; oʻz zamonida ilmga uningchalik eʼtibor bergan biror kishini bilmayman. Men undan eshitganman. U yumshoq, halim va tavozeʼli edi; birorta ishda uning zulm qilgani eslanmaydi. Xushuʼi va zikri koʻp edi». Ibn Bashkuvolning aytishicha, u besh yuz yigirma toʻqqizinchi yil safar oyida, juma kuni, sajda holida mazlum ravishda oʻldirildi; umri yetmish bir yil edi. Undan Abu Jaʼfar Ahmad ibn Abdulmalik ibn Amiyra, Ahmad ibn Yusuf ibn Rushd, Ibn Bashkuvol, oʻgʻli Abul-Qosim Muhammad ibn al-Hoj, jamoat qozisi Abdulloh ibn Mugʻis, Abdulloh ibn Xalaf al-Fihriy, Abu Bakr ibn Talha al-Muhoribiy va Abul-Hasan ibn an-Niʼma rivoyat qilgan. U Damashqdagi molikiylar imomi shayximiz Abul-Validning bobolaridandir.Андалусия шайхи ва муфтийси, жамоат қозиси Абу Абдуллоҳ Муҳаммад ибн Аҳмад ибн Халаф ибн Иброҳим ибн Лубб ат-Тужибий ал-Қуртубий ал-Моликий — Ибн ал-Ҳож номи билан машҳур. У Абу Жаъфар ибн Ризқдан фиқҳ ўрганди, Абу Марвон ибн Сирождан адаб олди; Абу Али ал-Ғассоний, Муҳаммад ибн ал-Фараж, Хозим ибн Муҳаммад ва бир неча кишидан кўп ҳадис эшитди. Ибн Башкувол уни шундай таърифлайди: «У олимларнинг пешқадамларидан бўлиб, муҳаддислар ва адиблар қаторида саналарди; фатвони яхши биларди. Маърифати, дини ва ишончлилиги сабабли фатво унга қараб айланарди. У асарларга эътибор берар, уларни тўплар, рижоли ва ровийларининг исмларини пухта билар, маънолари ва ғарибларини қайд этиб борар, насабларни, луғатни ва наҳвни ёдда тутарди». Яна айтади: «У бутун умри давомида илмни қайд этиб борди; ўз замонида илмга унингчалик эътибор берган бирор кишини билмайман. Мен ундан эшитганман. У юмшоқ, ҳалим ва тавозеъли эди; бирорта ишда унинг зулм қилгани эсланмайди. Хушуъи ва зикри кўп эди». Ибн Башкуволнинг айтишича, у беш юз йигирма тўққизинчи йил сафар ойида, жума куни, сажда ҳолида мазлум равишда ўлдирилди; умри етмиш бир йил эди. Ундан Абу Жаъфар Аҳмад ибн Абдулмалик ибн Амийра, Аҳмад ибн Юсуф ибн Рушд, Ибн Башкувол, ўғли Абул-Қосим Муҳаммад ибн ал-Ҳож, жамоат қозиси Абдуллоҳ ибн Муғис, Абдуллоҳ ибн Халаф ал-Фиҳрий, Абу Бакр ибн Талҳа ал-Муҳорибий ва Абул-Ҳасан ибн ан-Ниъма ривоят қилган. У Дамашқдаги моликийлар имоми шайхимиз Абул-Валиднинг боболаридандир.
Manba: Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy), j. 23, b. 614Манба: Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий), ж. 23, б. 614