Abdulloh ibn al-Horis ibn Navfal
Tobeʼin
Abdulloh ibn al-Horis ibn Navfal al-Hoshimiy; laqabi Babba. U Paygʻambar ﷺ hayotliklarida tugʻilgan. Yazid vafot etganida Basra ahli uning ustlariga amir qilishga kelishdilar. az-Zubayr ibn Bakkor aytadi: u Muoviya ibn Abu Sufyonning jiyani — onasi Hind. Onasi uni oʻynatib: «Yo Babba, yo Babba… senga toʻladan kelgan bir joriyani nikohlab beraman, u Kaʼba ahliga sarvar boʻladi», deb aytar edi. Ubaydulloh ibn Ziyod qochganida Basra ahli oʻzaro yarashib, uni amir qildilar va Ibn az-Zubayrga bayʼat haqida yozdilar; u ham uni ular ustida qoldirdi. U Umar, Usmon, Ubay ibn Kaʼb, Ali, Abbos, Kaʼb al-Ahbor va bir toifadan hadis aytgan, bir hadisni mursal qilgan. Umar bilan birga Jobiyada hozir boʻlgan. Undan ikki oʻgʻli Ishoq va Abdulloh, Abu at-Tayyoh Yazid ibn Humayd, Ibn Shihob, Abdulmalik ibn Umayr, mavlosi Yazid ibn Abu Ziyod, Abu Ishoq as-Sabiʼiy, Umar ibn Abdulaziz va boshqalar rivoyat qilishgan. Ibn Saʼd: «U siqa tobeʼin; onasi uni Paygʻambar ﷺ ning huzuriga olib kelgan — u zot uning oldiga kirganlarida ogʻziga tuflab, unga duo qilganlar», deydi. Yana: «U Abdurrahmon ibn Muhammad ibn al-Ashʼas fitnasi chogʻida Hajjojdan qoʻrqib Basradan Ummonga qochib chiqdi va 84 h. yilda Ummonda vafot etdi», deb qoʻshadi. Abu Ubayd esa: «83 h. yilda vafot etgan», degan. Zahabiy aytadi: u sakson yoshlar atrofida edi; hadisi olti kitobda bor; hadisi koʻp boʻlib, Safvon ibn Umayya, Ummu Honiʼ bint Abu Tolib va Hakim ibn Hizomdan ham hadis aytgan.Абдуллоҳ ибн ал-Ҳорис ибн Навфал ал-Ҳошимий; лақаби Бабба. У Пайғамбар ﷺ ҳаётликларида туғилган. Язид вафот этганида Басра аҳли унинг устларига амир қилишга келишдилар. аз-Зубайр ибн Баккор айтади: у Муовия ибн Абу Суфённинг жияни — онаси Ҳинд. Онаси уни ўйнатиб: «Ё Бабба, ё Бабба… сенга тўладан келган бир жорияни никоҳлаб бераман, у Каъба аҳлига сарвар бўлади», деб айтар эди. Убайдуллоҳ ибн Зиёд қочганида Басра аҳли ўзаро ярашиб, уни амир қилдилар ва Ибн аз-Зубайрга байъат ҳақида ёздилар; у ҳам уни улар устида қолдирди. У Умар, Усмон, Убай ибн Каъб, Али, Аббос, Каъб ал-Аҳбор ва бир тоифадан ҳадис айтган, бир ҳадисни мурсал қилган. Умар билан бирга Жобияда ҳозир бўлган. Ундан икки ўғли Исҳоқ ва Абдуллоҳ, Абу ат-Тайёҳ Язид ибн Ҳумайд, Ибн Шиҳоб, Абдулмалик ибн Умайр, мавлоси Язид ибн Абу Зиёд, Абу Исҳоқ ас-Сабиъий, Умар ибн Абдулазиз ва бошқалар ривоят қилишган. Ибн Саъд: «У сиқа тобеъин; онаси уни Пайғамбар ﷺ нинг ҳузурига олиб келган — у зот унинг олдига кирганларида оғзига туфлаб, унга дуо қилганлар», дейди. Яна: «У Абдурраҳмон ибн Муҳаммад ибн ал-Ашъас фитнаси чоғида Ҳажжождан қўрқиб Басрадан Уммонга қочиб чиқди ва 84 ҳ. йилда Уммонда вафот этди», деб қўшади. Абу Убайд эса: «83 ҳ. йилда вафот этган», деган. Заҳабий айтади: у саксон ёшлар атрофида эди; ҳадиси олти китобда бор; ҳадиси кўп бўлиб, Сафвон ибн Умайя, Умму Ҳониъ бинт Абу Толиб ва Ҳаким ибн Ҳизомдан ҳам ҳадис айтган.
Manba: Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy), j. 4, b. 200Манба: Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий), ж. 4, б. 200