Abdulloh ibn Idris
عبد الله بن إدريس
Tobe' at-tobi'iyn · Muhaddis
Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy)Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий)
Abdulloh ibn Idris ibn Yazid ibn Abdurrahmon — imom, hofiz, muqriʼ, qudva, shayxulislom, Abu Muhammad al-Avdiy al-Kufiy. Bir yuz yigirmanchi yilda tugʻilgan deyiladi; ammo oʻzi: «Bir yuz oʻn beshinchi yilda tugʻilganman», degani Ahmad ibn Javvos orqali rivoyat qilinadi, Ahmad ibn Hanbal va bir jamoat ham shuni aytgan — mahfuz shu; yuz yigirma degan soʻz esa shoz sanaladi. U otasidan, Husayn ibn Abdurrahmondan, Suhayl ibn Abu Solihdan, Hishom ibn Urvadan, Abu Ishoq ash-Shayboniydan, Sulaymon al-Aʼmashdan, Ismoil ibn Abu Xoliddan, Ibn Jurayjdan, Misʼardan, Sufyondan, al-Hasan ibn Ubaydullohdan, Abu Molik al-Ashjaʼiydan, al-Muxtor ibn Fulfuldan, Burayd ibn Abdulloh ibn Abu Burdadan, Osim ibn Kulaybdan, Lays ibn Abu Sulaymdan, Yazid ibn Abu Ziyoddan, Ibn Ajlondan, Yahyo ibn Saʼid al-Ansoriydan, Ibn Ishoqdan va koʻpchilikdan hadis aytdi; Qurʼonni Nofeʼga qiroat qildi va din imomlaridan biri edi. Undan Molik — u Abdullohning shayxlaridan — Ibn al-Muborak, Yahyo ibn Odam, Ahmad ibn Hanbal, Yahyo ibn Maʼin, Abu Bakr va Usmon — Abu Shaybaning ikki oʻgʻli, Hannod, Abu Kurayb, Abu Saʼid al-Ashajj, al-Hasan ibn Arafa, Ahmad ibn Abduljabbor al-Utoridiy va koʻp xalq rivoyat qildi. Aytilishicha, Molik «Muvatto»da: «Menga Alidan raziyallohu anhu yetdi», deb keltirgan narsalarning barini Ibn Idrisdan eshitgan. Ar-Rashid uni Kufa qozisi qilmoqchi boʻlib Bagʻdodga chaqirgan, u esa bosh tortgan. Bishr ibn al-Horis: «Furot suvini ichib salomat qolgan birov boʻlsa, u Abdulloh ibn Idrisdir», degan. Ahmad ibn Hanbal: «Ibn Idris oʻz yoʻlida yolgʻiz edi», deydi. Yaʼqub ibn Shayba aytadi: u obid va fozil kishi edi, koʻp fatvo va mazhablarida Madina ahlining yoʻlidan borib, kufaliklarga xilof qilardi; u bilan Molik orasida doʻstlik bor edi. Abu Hotim: «U hujjat, musulmonlar imomlaridan bir imom», degan. An-Nasoiy: «Siqa, sobit», degan. Ibn Arafa: «Kufada undan afzalroq kishini koʻrmadim», deydi; Ibn Ammor al-Mavsiliy ham uni zohidlardan, Allohning solih bandalaridan sanab, oʻgʻli undan ham obidroq edi, deydi. Al-Kisoiyning aytishicha, Horun ar-Rashid: «Odamlarning eng qorii kim?» deb soʻraganida, u: «Abdulloh ibn Idris», deb javob bergan. Birov soʻzida xato qilsa, unga hadis aytmas edi. Yahyo ibn Maʼin undan eshitgan: «Uyimda bir savat xurmo, Rabobin hovuzidan bir meshi suv va bir kupcha zaytun yogʻi bor — mendan boy odam yoʻq». U nabizni harom sanar va: «Koʻpi mast qiladigan har ichimlikning ozi ham haromdir, men sizlarni uning yomonligidan ogohlantiruvchiman», degan baytni aytar edi. Al-Hasan ibn ar-Rabiʼ aytadi: uning huzurida xalifaning maktubi: «Alloh bandasi, amirulmoʻminin Horundan Abdulloh ibn Idrisga», deb oʻqilganida, Ibn Idris bir hayqirib peshindan keyin yiqildi; asr namoziga turdik, u shu holda edi; shomga yaqin oʻziga keldi va: «Inno lillahi va inno ilayhi rojiun! U meni taniydigan boʻlibdi-ku, hatto menga yozadi! Qaysi gunohim meni shu holga yetkazdi?» dedi. Rashid uni qozilikdan bosh tortgani uchun: «Seni koʻrmagan boʻlsam edi», deganida, u ham: «Men ham seni koʻrmagan boʻlsam edi», debdi; keyin Rashid unga besh ming yubordi, u elchiga baqirib: «Bu yoqdan oʻt!» dedi. Oʻlim yaqinlashganda qizi yigʻlagan edi, u: «Yigʻlama, qizim, men shu uyda Qurʼonni toʻrt ming marta xatm qilganman», dedi. Kufada zul-hijja oyida bir yuz toʻqson ikkinchi yilda vafot etdi; Ahmad, Ibn Musanno, al-Ashajj va Ibn Saʼd shunday aytishgan.Абдуллоҳ ибн Идрис ибн Язид ибн Абдурраҳмон — имом, ҳофиз, муқриъ, қудва, шайхулислом, Абу Муҳаммад ал-Авдий ал-Куфий. Бир юз йигирманчи йилда туғилган дейилади; аммо ўзи: «Бир юз ўн бешинчи йилда туғилганман», дегани Аҳмад ибн Жаввос орқали ривоят қилинади, Аҳмад ибн Ҳанбал ва бир жамоат ҳам шуни айтган — маҳфуз шу; юз йигирма деган сўз эса шоз саналади. У отасидан, Ҳусайн ибн Абдурраҳмондан, Суҳайл ибн Абу Солиҳдан, Ҳишом ибн Урвадан, Абу Исҳоқ аш-Шайбонийдан, Сулаймон ал-Аъмашдан, Исмоил ибн Абу Холиддан, Ибн Журайждан, Мисъардан, Суфёндан, ал-Ҳасан ибн Убайдуллоҳдан, Абу Молик ал-Ашжаъийдан, ал-Мухтор ибн Фулфулдан, Бурайд ибн Абдуллоҳ ибн Абу Бурдадан, Осим ибн Кулайбдан, Лайс ибн Абу Сулаймдан, Язид ибн Абу Зиёддан, Ибн Ажлондан, Яҳё ибн Саъид ал-Ансорийдан, Ибн Ишоқдан ва кўпчиликдан ҳадис айтди; Қуръонни Нофеъга қироат қилди ва дин имомларидан бири эди. Ундан Молик — у Абдуллоҳнинг шайхларидан — Ибн ал-Муборак, Яҳё ибн Одам, Аҳмад ибн Ҳанбал, Яҳё ибн Маъин, Абу Бакр ва Усмон — Абу Шайбанинг икки ўғли, Ҳаннод, Абу Курайб, Абу Саъид ал-Ашажж, ал-Ҳасан ибн Арафа, Аҳмад ибн Абдулжаббор ал-Уторидий ва кўп халқ ривоят қилди. Айтилишича, Молик «Муватто»да: «Менга Алидан разияллоҳу анҳу етди», деб келтирган нарсаларнинг барини Ибн Идрисдан эшитган. Ар-Рашид уни Куфа қозиси қилмоқчи бўлиб Бағдодга чақирган, у эса бош тортган. Бишр ибн ал-Ҳорис: «Фурот сувини ичиб саломат қолган биров бўлса, у Абдуллоҳ ибн Идрисдир», деган. Аҳмад ибн Ҳанбал: «Ибн Идрис ўз йўлида ёлғиз эди», дейди. Яъқуб ибн Шайба айтади: у обид ва фозил киши эди, кўп фатво ва мазҳабларида Мадина аҳлининг йўлидан бориб, куфаликларга хилоф қиларди; у билан Молик орасида дўстлик бор эди. Абу Ҳотим: «У ҳужжат, мусулмонлар имомларидан бир имом», деган. Ан-Насоий: «Сиқа, собит», деган. Ибн Арафа: «Куфада ундан афзалроқ кишини кўрмадим», дейди; Ибн Аммор ал-Мавсилий ҳам уни зоҳидлардан, Аллоҳнинг солиҳ бандаларидан санаб, ўғли ундан ҳам обидроқ эди, дейди. Ал-Кисоийнинг айтишича, Ҳорун ар-Рашид: «Одамларнинг энг қории ким?» деб сўраганида, у: «Абдуллоҳ ибн Идрис», деб жавоб берган. Биров сўзида хато қилса, унга ҳадис айтмас эди. Яҳё ибн Маъин ундан эшитган: «Уйимда бир сават хурмо, Рабобин ҳовузидан бир меши сув ва бир купча зайтун ёғи бор — мендан бой одам йўқ». У набизни ҳаром санар ва: «Кўпи маст қиладиган ҳар ичимликнинг ози ҳам ҳаромдир, мен сизларни унинг ёмонлигидан огоҳлантирувчиман», деган байтни айтар эди. Ал-Ҳасан ибн ар-Рабиъ айтади: унинг ҳузурида халифанинг мактуби: «Аллоҳ бандаси, амирулмўминин Ҳорундан Абдуллоҳ ибн Идрисга», деб ўқилганида, Ибн Идрис бир ҳайқириб пешиндан кейин йиқилди; аср намозига турдик, у шу ҳолда эди; шомга яқин ўзига келди ва: «Инно лиллаҳи ва инно илайҳи рожиун! У мени танийдиган бўлибди-ку, ҳатто менга ёзади! Қайси гуноҳим мени шу ҳолга етказди?» деди. Рашид уни қозиликдан бош тортгани учун: «Сени кўрмаган бўлсам эди», деганида, у ҳам: «Мен ҳам сени кўрмаган бўлсам эди», дебди; кейин Рашид унга беш минг юборди, у элчига бақириб: «Бу ёқдан ўт!» деди. Ўлим яқинлашганда қизи йиғлаган эди, у: «Йиғлама, қизим, мен шу уйда Қуръонни тўрт минг марта хатм қилганман», деди. Куфада зул-ҳижжа ойида бир юз тўқсон иккинчи йилда вафот этди; Аҳмад, Ибн Мусанно, ал-Ашажж ва Ибн Саъд шундай айтишган.
Manba: Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy), j. 13, b. 42Манба: Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий), ж. 13, б. 42
al-Bidoya van-nihoya (Ibn Kasir)ал-Бидоя ван-ниҳоя (Ибн Касир)
Kufalik. Aʼmash, Ibn Jurayj, Shuʼba, Molik va boshqa koʻplardan eshitdi; undan imomlardan jamoalar rivoyat qilgan. Rashid uni qozilikka qoʻymoqchi boʻlib chaqirtirganida: «Yaramayman», deb qattiq bosh tortdi; undan oldin Vakiʼdan soʻragan edi, u ham koʻnmagan, keyin Hafs ibn Gʻiyos qabul qilgan edi. Safar xarajati evaziga har biriga besh ming ajratildi — Vakiʼ ham, Ibn Idris ham olmadi, Hafs oldi; shundan Ibn Idris u bilan boshqa gaplashmaslikka qasam ichdi. Rashid bir yili haj qilib, qozi Abu Yusuf, Amin va Maʼmun bilan Kufadan oʻtdi va ikki oʻgʻliga eshittirish uchun hadis shayxlarini yigʻishga buyurdi; Ibn Idris bilan Iyso ibn Yunusdan boshqa hamma yigʻildi. Shunda Amin bilan Maʼmun toʻplanganlardan eshitib boʻlgach, Ibn Idrisning oldiga bordilar; u ularga yuz hadis eshittirdi. Maʼmun: «Amaki, xohlasangiz, buni yodimdan qaytaraman», dedi; ijozat berdi va u eshitganidek yodidan qaytardi — hifziga hayron qoldi. Soʻng Maʼmun unga mol berishga buyurdi, u hech nima olmadi. Iyso ibn Yunusning oldiga borib undan ham eshitdilar; Maʼmun oʻn ming buyurganida u olmadi, oz koʻrdi deb oʻylab, ikki barobar qildi; u: «Vallohi, masjidni shiftigacha molga toʻldirsang ham, Rasululloh ﷺ ning hadisi evaziga hech narsa olmayman», dedi. Ibn Idris jon berayotganida qizi yigʻladi; «Nimaga yigʻlaysan? Men shu uyda toʻrt ming marta xatm qilganman», dedi.Куфалик. Аъмаш, Ибн Журайж, Шуъба, Молик ва бошқа кўплардан эшитди; ундан имомлардан жамоалар ривоят қилган. Рашид уни қозиликка қўймоқчи бўлиб чақиртирганида: «Ярамайман», деб қаттиқ бош тортди; ундан олдин Вакиъдан сўраган эди, у ҳам кўнмаган, кейин Ҳафс ибн Ғиёс қабул қилган эди. Сафар харажати эвазига ҳар бирига беш минг ажратилди — Вакиъ ҳам, Ибн Идрис ҳам олмади, Ҳафс олди; шундан Ибн Идрис у билан бошқа гаплашмасликка қасам ичди. Рашид бир йили ҳаж қилиб, қози Абу Юсуф, Амин ва Маъмун билан Куфадан ўтди ва икки ўғлига эшиттириш учун ҳадис шайхларини йиғишга буюрди; Ибн Идрис билан Ийсо ибн Юнусдан бошқа ҳамма йиғилди. Шунда Амин билан Маъмун тўпланганлардан эшитиб бўлгач, Ибн Идриснинг олдига бордилар; у уларга юз ҳадис эшиттирди. Маъмун: «Амаки, хоҳласангиз, буни ёдимдан қайтараман», деди; ижозат берди ва у эшитганидек ёдидан қайтарди — ҳифзига ҳайрон қолди. Сўнг Маъмун унга мол беришга буюрди, у ҳеч нима олмади. Ийсо ибн Юнуснинг олдига бориб ундан ҳам эшитдилар; Маъмун ўн минг буюрганида у олмади, оз кўрди деб ўйлаб, икки баробар қилди; у: «Валлоҳи, масжидни шифтигача молга тўлдирсанг ҳам, Расулуллоҳ ﷺ нинг ҳадиси эвазига ҳеч нарса олмайман», деди. Ибн Идрис жон бераётганида қизи йиғлади; «Нимага йиғлайсан? Мен шу уйда тўрт минг марта хатм қилганман», деди.
Manba: al-Bidoya van-nihoya (Ibn Kasir), b. 5103Манба: ал-Бидоя ван-ниҳоя (Ибн Касир), б. 5103
at-Tarix al-kabir (al-Buxoriy)ат-Тарих ал-кабир (ал-Бухорий)
Otasidan, ash-Shayboniydan va Molik ibn Anasdan eshitgan. Ali aytdi: Maʼn, Molikdan, u Abdulloh ibn Idrisdan bir hadis rivoyat qildi. Muhammad ibn al-Musanno aytdi: bir yuz toʻqson ikkinchi yilda vafot etdi. Kunyasi Abu Muhammaddir. Ahmad aytdi: bir yuz oʻn beshinchi yilda tugʻilgan.Отасидан, аш-Шайбонийдан ва Молик ибн Анасдан эшитган. Али айтди: Маън, Моликдан, у Абдуллоҳ ибн Идрисдан бир ҳадис ривоят қилди. Муҳаммад ибн ал-Мусанно айтди: бир юз тўқсон иккинчи йилда вафот этди. Куняси Абу Муҳаммаддир. Аҳмад айтди: бир юз ўн бешинчи йилда туғилган.
Manba: at-Tarix al-kabir (al-Buxoriy), j. 6, b. 51Манба: ат-Тарих ал-кабир (ал-Бухорий), ж. 6, б. 51