Abdulloh ibn Omir ibn Rabiʼa
عبد اللّٰه بن عامر بن ربيعة
Tobeʼin
Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy)Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий)
Abu Muhammad al-Anaziy — (nun) sukun bilan — al-Madaniy, Banu Adiy ibn Kaʼbning halifi. Anaz esa Bakr ibn Voilning akasi. Uning ismdoshi boʻlgan akasi Abdulloh Toif qamalida shahid boʻlgan. Otalari Omir ibn Rabiʼa ibn Kaʼb ibn Molik badrlik muhojirlarning kattalaridan edi. Abdulloh otasidan, Umardan, Usmondan, Abdurrahmon ibn Avfdan va bir toifadan hadis rivoyat qilgan. U Hudaybiya yilida tugʻilgan. «Sunani Abu Dovud»da uning bir mursal hadisi bor. Undan Osim ibn Ubaydulloh, Abu Bakr ibn Hafs al-Vaqqosiy, Yahyo ibn Saʼid al-Ansoriy, Ibn Shihob az-Zuhriy va boshqalar hadis aytgan. Sakson beshinchi yili vafot etgan. Abdulloh ibn Omirning bir mavlosi undan rivoyat qiladi: «Bir kuni onam meni chaqirdi, Rasululloh ﷺ uyimizda oʻtirgan edi. Onam: “Kel, senga (bir narsa) beray”, dedi. Rasululloh ﷺ unga: “Unga nima bermoqchi eding?” dedi. U: “Xurmo beraman”, dedi. Shunda Rasululloh ﷺ unga: “Agar unga hech nima bermaganingda, senga bir yolgʻon yozilgan boʻlardi”, dedi». Bu rivoyatning rijoli ishonchli, faqat Abdullohning mavlosi majhul.Абу Муҳаммад ал-Аназий — (нун) сукун билан — ал-Маданий, Бану Адий ибн Каъбнинг ҳалифи. Аназ эса Бакр ибн Воилнинг акаси. Унинг исмдоши бўлган акаси Абдуллоҳ Тоиф қамалида шаҳид бўлган. Оталари Омир ибн Рабиъа ибн Каъб ибн Молик бадрлик муҳожирларнинг катталаридан эди. Абдуллоҳ отасидан, Умардан, Усмондан, Абдурраҳмон ибн Авфдан ва бир тоифадан ҳадис ривоят қилган. У Ҳудайбия йилида туғилган. «Сунани Абу Довуд»да унинг бир мурсал ҳадиси бор. Ундан Осим ибн Убайдуллоҳ, Абу Бакр ибн Ҳафс ал-Ваққосий, Яҳё ибн Саъид ал-Ансорий, Ибн Шиҳоб аз-Зуҳрий ва бошқалар ҳадис айтган. Саксон бешинчи йили вафот этган. Абдуллоҳ ибн Омирнинг бир мавлоси ундан ривоят қилади: «Бир куни онам мени чақирди, Расулуллоҳ ﷺ уйимизда ўтирган эди. Онам: “Кел, сенга (бир нарса) берай”, деди. Расулуллоҳ ﷺ унга: “Унга нима бермоқчи эдинг?” деди. У: “Хурмо бераман”, деди. Шунда Расулуллоҳ ﷺ унга: “Агар унга ҳеч нима бермаганингда, сенга бир ёлғон ёзилган бўларди”, деди». Бу ривоятнинг рижоли ишончли, фақат Абдуллоҳнинг мавлоси мажҳул.
Manba: Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy), j. 7, b. 521Манба: Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий), ж. 7, б. 521
al-Bidoya van-nihoya (Ibn Kasir)ал-Бидоя ван-ниҳоя (Ибн Касир)
Qurayshning Abdushams shoxidan, Usmon ibn Affonning togʻavachchasi. Rasululloh ﷺ hayotliklarida tugʻilgan va u kishi ogʻziga tuflaganlarida, u Rasululloh ﷺning soʻlagini yutgan; shunda: «Bu sugʻorilgan», deganlar — shundan keyin u qaysi yerni qazsa, suv chiqardi. Karamli, maqtalgan va yoʻli baraka topgan kishi edi. Usmon uni Abu Musodan keyin Basraga noib qildi, Usmon ibn Abul-Osdan keyin esa Forsga voliy qildi — u vaqtda yigirma besh yoshda edi. U butun Xurosonni, Fors atroflarini, Sijiston, Kirmon va Gʻazna yurtlarini fath etdi; podshohlar podshohi Kisro Yazdajird uning kunlarida oʻldirildi. Soʻng oʻsha yurtlardan Allohga shukr qilib haj (bir qavlda umra) uchun ehromga kirdi va Madina ahliga koʻp mol tarqatdi.Қурайшнинг Абдушамс шохидан, Усмон ибн Аффоннинг тоғаваччаси. Расулуллоҳ ﷺ ҳаётликларида туғилган ва у киши оғзига туфлаганларида, у Расулуллоҳ ﷺнинг сўлагини ютган; шунда: «Бу суғорилган», деганлар — шундан кейин у қайси ерни қазса, сув чиқарди. Карамли, мақталган ва йўли барака топган киши эди. Усмон уни Абу Мусодан кейин Басрага ноиб қилди, Усмон ибн Абул-Осдан кейин эса Форсга волий қилди — у вақтда йигирма беш ёшда эди. У бутун Хуросонни, Форс атрофларини, Сижистон, Кирмон ва Ғазна юртларини фатҳ этди; подшоҳлар подшоҳи Кисро Яздажирд унинг кунларида ўлдирилди. Сўнг ўша юртлардан Аллоҳга шукр қилиб ҳаж (бир қавлда умра) учун эҳромга кирди ва Мадина аҳлига кўп мол тарқатди.
Manba: al-Bidoya van-nihoya (Ibn Kasir), b. 3961Манба: ал-Бидоя ван-ниҳоя (Ибн Касир), б. 3961