Abdulvosiʼ ibn Abdurrahmon ibn Muhammad al-Qurashiy al-Umaviy al-Ulafiy
Muhaddis
al-Badr at-Toliʼ (ash-Shavkoniy)ал-Бадр ат-Толиъ (аш-Шавконий)
Nasabi Abdulmalik ibn Marvon ibn al-Hakam ibn al-Os ibn Umayyaga borib taqaladi. 1026 yili yoki undan keyingi yili Haydon yurtida, onasining qarindoshlari Bani Madhaf sababli tugʻilgan; soʻng onasi bilan Kalbiylar yurtidagi Bani Ulafa hijratiga koʻchgan, bir muddat u yerda turib, talaba yoshida Sanʼoga rihlat qilgan. Sanʼo shayxlaridan ilm oldi: nahvda Muhammad ibn Ahmad al-Harbiy, sarfda Aliy at-Tihomiy, turli ilmlarda Abdurrahmon ibn Muhammad al-Haymiy, yana mufti sayyid Muhammad ibn Izzuddin, sayyid al-Hasan ibn Ahmad al-Jalol, qozi Soleh az-Zanubiy, qozi Ahmad ibn Saʼid al-Hubal, imom al-Mutavakkil alalloh Ismoil ibn al-Qosim, qozi al-Husayn ibn Aliy ash-Shavkoniy va qozi Ahmad ibn Saʼduddin. Nahv, sarf, usul, fiqh va faroizda yetuk boʻldi; imom al-Mutavakkil alalloh: «Kim nahvni istasa, qozi Abdulvosiʼga oʻqisin» der edi. «Ixlos» surasiga latif tafsiri, sunnat xutbalari majmuasi va «al-Vaʼz an-nofiʼ» degan muxtasari bor. Umrining oxirigacha dars berishda davom etib, jumod al-oxira oyining oʻn ikkinchisida vafot etgan; qabri Gʻarosda, imom al-Mahdiy Ahmad ibn al-Hasan yonida. Undan sayyid Muhammad ibn al-Husayn al-Kabsiy va oʻgʻli Ahmad, sayyid al-Husayn ibn Ahmad Zabora va Aliy ibn Muhammad ash-Shatbiy ilm olgan; zurriyoti solih boʻlib, ular orasida raislar va fozillar bor.Насаби Абдулмалик ибн Марвон ибн ал-Ҳакам ибн ал-Ос ибн Умайяга бориб тақалади. 1026 йили ёки ундан кейинги йили Ҳайдон юртида, онасининг қариндошлари Бани Мадҳаф сабабли туғилган; сўнг онаси билан Калбийлар юртидаги Бани Улафа ҳижратига кўчган, бир муддат у ерда туриб, талаба ёшида Санъога риҳлат қилган. Санъо шайхларидан илм олди: наҳвда Муҳаммад ибн Аҳмад ал-Ҳарбий, сарфда Алий ат-Тиҳомий, турли илмларда Абдурраҳмон ибн Муҳаммад ал-Ҳаймий, яна муфти саййид Муҳаммад ибн Иззуддин, саййид ал-Ҳасан ибн Аҳмад ал-Жалол, қози Солеҳ аз-Занубий, қози Аҳмад ибн Саъид ал-Ҳубал, имом ал-Мутаваккил алаллоҳ Исмоил ибн ал-Қосим, қози ал-Ҳусайн ибн Алий аш-Шавконий ва қози Аҳмад ибн Саъдуддин. Наҳв, сарф, усул, фиқҳ ва фароизда етук бўлди; имом ал-Мутаваккил алаллоҳ: «Ким наҳвни истаса, қози Абдулвосиъга ўқисин» дер эди. «Ихлос» сурасига латиф тафсири, суннат хутбалари мажмуаси ва «ал-Ваъз ан-нофиъ» деган мухтасари бор. Умрининг охиригача дарс беришда давом этиб, жумод ал-охира ойининг ўн иккинчисида вафот этган; қабри Ғаросда, имом ал-Маҳдий Аҳмад ибн ал-Ҳасан ёнида. Ундан саййид Муҳаммад ибн ал-Ҳусайн ал-Кабсий ва ўғли Аҳмад, саййид ал-Ҳусайн ибн Аҳмад Забора ва Алий ибн Муҳаммад аш-Шатбий илм олган; зурриёти солиҳ бўлиб, улар орасида раислар ва фозиллар бор.
Manba: al-Badr at-Toliʼ (ash-Shavkoniy), b. 409Манба: ал-Бадр ат-Толиъ (аш-Шавконий), б. 409
al-Badr at-Toliʼ (ash-Shavkoniy)ал-Бадр ат-Толиъ (аш-Шавконий)
Nasabi Abdulmalik ibn Marvon ibn al-Hakam ibn al-Os ibn Umayyaga borib taqaladi. Bir ming yigirma oltinchi yilda yoki undan keyingi yilda, onasining togʻalari Banu Midhaf tufayli Haydon yurtida tugʻilgan; soʻng onasi bilan Kalbiylar yurtidagi Banu Ulafa hijratiga koʻchib, u yerda bir muddat qolgan, keyin talaba yoshida Sanʼoga koʻchgan. Sanʼo shayxlaridan bir jamoatdan — nahvni faqih Muhammad ibn Ahmad al-Harbiydan, sarfni Aliy an-Nahomiydan, turli ilmlarni Abdurrahmon ibn Muhammad al-Haymiydan, yana Sayyid Muhammad ibn Izzuddin al-Muftiy, Sayyid al-Hasan ibn Ahmad al-Jalol, qozi Soloh az-Zanubiy va qozi Ahmad ibn Saʼid al-Habldan olib, nahv, sarf, usul, fiqh va faroizda yetuklikka erishgan; shayxlari orasida Imom al-Mutavakkil alalloh Ismoil ibn al-Qosim, qozi al-Husayn ibn Aliy ash-Shavkoniy va qozi Ahmad ibn Saʼduddin ham bor. Undan bir jamoat — Sayyid Muhammad ibn al-Husayn al-Kibsiy va uning oʻgʻli Ahmad, Sayyid al-Husayn ibn Ahmad Zabora, Aliy ibn Muhammad ash-Shatbiy ilm olgan; Imom al-Mutavakkil: «Kim nahvni istasa, qozi Abdulvosiʼ huzurida oʻqisin», der edi. Ixlos surasiga latif tafsiri, yil xutbalari toʻplami va «al-Vaʼz an-nofiʼ fimo anshaahu al-Qoziy Abdulvosiʼ» nomli muxtasari bor. Vafotigacha dars berishda davom etgan; jumodul-oxira oyining oʻn ikkinchi kunida vafot etib, qabri Gʻirosda, Imom al-Mahdiy Ahmad ibn al-Hasanning yonida. Undan solih va barakotli zurriyot qolgan: bu satrlar yozilayotgan paytda ular ichida davlat raislaridan Muhammad ibn Aliy ibn Ahmad ibn Abdulvosiʼ, uning ukasi al-Hasan ibn Aliy va yoshligining avjidagi, latif maʼnoli sheʼrlar aytuvchi Yahyo ibn Muhammad ibn Aliy bor.Насаби Абдулмалик ибн Марвон ибн ал-Ҳакам ибн ал-Ос ибн Умайяга бориб тақалади. Бир минг йигирма олтинчи йилда ёки ундан кейинги йилда, онасининг тоғалари Бану Мидҳаф туфайли Ҳайдон юртида туғилган; сўнг онаси билан Калбийлар юртидаги Бану Улафа ҳижратига кўчиб, у ерда бир муддат қолган, кейин талаба ёшида Санъога кўчган. Санъо шайхларидан бир жамоатдан — наҳвни фақиҳ Муҳаммад ибн Аҳмад ал-Ҳарбийдан, сарфни Алий ан-Наҳомийдан, турли илмларни Абдурраҳмон ибн Муҳаммад ал-Ҳаймийдан, яна Саййид Муҳаммад ибн Иззуддин ал-Муфтий, Саййид ал-Ҳасан ибн Аҳмад ал-Жалол, қози Солоҳ аз-Занубий ва қози Аҳмад ибн Саъид ал-Ҳаблдан олиб, наҳв, сарф, усул, фиқҳ ва фароизда етукликка эришган; шайхлари орасида Имом ал-Мутаваккил алаллоҳ Исмоил ибн ал-Қосим, қози ал-Ҳусайн ибн Алий аш-Шавконий ва қози Аҳмад ибн Саъдуддин ҳам бор. Ундан бир жамоат — Саййид Муҳаммад ибн ал-Ҳусайн ал-Кибсий ва унинг ўғли Аҳмад, Саййид ал-Ҳусайн ибн Аҳмад Забора, Алий ибн Муҳаммад аш-Шатбий илм олган; Имом ал-Мутаваккил: «Ким наҳвни истаса, қози Абдулвосиъ ҳузурида ўқисин», дер эди. Ихлос сурасига латиф тафсири, йил хутбалари тўплами ва «ал-Ваъз ан-нофиъ фимо аншааҳу ал-Қозий Абдулвосиъ» номли мухтасари бор. Вафотигача дарс беришда давом этган; жумодул-охира ойининг ўн иккинчи кунида вафот этиб, қабри Ғиросда, Имом ал-Маҳдий Аҳмад ибн ал-Ҳасаннинг ёнида. Ундан солиҳ ва баракотли зурриёт қолган: бу сатрлар ёзилаётган пайтда улар ичида давлат раисларидан Муҳаммад ибн Алий ибн Аҳмад ибн Абдулвосиъ, унинг укаси ал-Ҳасан ибн Алий ва ёшлигининг авжидаги, латиф маъноли шеърлар айтувчи Яҳё ибн Муҳаммад ибн Алий бор.
Manba: al-Badr at-Toliʼ (ash-Shavkoniy), b. 409Манба: ал-Бадр ат-Толиъ (аш-Шавконий), б. 409