Abdurrahmon ibn Ubaydulloh ibn Muhsin as-Saqqof al-Alaviy al-Hazramiy
Muhaddis
Tarixchi va oʻlkashunos; adab, axbor hamda shia va sunniy fiqhini biluvchi olimlardan, goʻzal sheʼri ham bor edi. Hazramavtdagi Sayʼun ahlidan boʻlib, oʻsha yerda yashagan; Hazramavt diyorining muftiysi edi. Zirikliy u bilan 1369-yil safar oyi oxirlarida, hajdan qaytishida Jiddada bir necha bor uchrashgan va uning oʻz qoʻli bilan yozgan asarlarini koʻrgan: «Idom al-qut fi zikri buldon Hazramavt» (yaqin tarixdan parchalar ham bor, bosmaga tayyor bir yirik jild), uch jildli «Bazoiʼ at-tobut fi nutaf min tarix Hazramavt» — u Yamanga borib, imom Yahyo Hamididdinning mehmoni boʻlgan va uning kutubxonasidan Hazramavtga oid topganini koʻchirib yurgan, keyin shularni shu kitobga jamlagan; kitobni Buhturiyga javob yozgan Shavqiyga oʻzi javob qilib bitgan siniya qasidasiga sharh tarzida tuzgan. Yana «Balobil at-tagʻrid fimo afadnohu ayyom at-tajrid» (uch juz, amoliy kitoblariga oʻxshaydi), Zakiy Muborakning «Abqariyyat ar-Raziy» kitobini tanqid qilgan «Miftoh as-saqofa, av an-Najm al-muziʼ», bir «Devon» (552 sahifada bosilgan), vafotidan keyin bosilgan «Fahras tarix Bazoiʼ at-tobut» (64 sahifa) va sheʼriy «al-Imomiyyot» risolasi bor.Тарихчи ва ўлкашунос; адаб, ахбор ҳамда шиа ва сунний фиқҳини билувчи олимлардан, гўзал шеъри ҳам бор эди. Ҳазрамавтдаги Сайъун аҳлидан бўлиб, ўша ерда яшаган; Ҳазрамавт диёрининг муфтийси эди. Зириклий у билан 1369-йил сафар ойи охирларида, ҳаждан қайтишида Жиддада бир неча бор учрашган ва унинг ўз қўли билан ёзган асарларини кўрган: «Идом ал-қут фи зикри булдон Ҳазрамавт» (яқин тарихдан парчалар ҳам бор, босмага тайёр бир йирик жилд), уч жилдли «Базоиъ ат-тобут фи нутаф мин тарих Ҳазрамавт» — у Яманга бориб, имом Яҳё Ҳамидиддиннинг меҳмони бўлган ва унинг кутубхонасидан Ҳазрамавтга оид топганини кўчириб юрган, кейин шуларни шу китобга жамлаган; китобни Буҳтурийга жавоб ёзган Шавқийга ўзи жавоб қилиб битган синия қасидасига шарҳ тарзида тузган. Яна «Балобил ат-тағрид фимо афадноҳу айём ат-тажрид» (уч жуз, амолий китобларига ўхшайди), Закий Муборакнинг «Абқарийят ар-Разий» китобини танқид қилган «Мифтоҳ ас-сақофа, ав ан-Нажм ал-музиъ», бир «Девон» (552 саҳифада босилган), вафотидан кейин босилган «Фаҳрас тарих Базоиъ ат-тобут» (64 саҳифа) ва шеърий «ал-Имомийёт» рисоласи бор.
Manba: al-Aʼlom (Xayruddin az-Zirikliy), j. 3, b. 315Манба: ал-Аълом (Хайруддин аз-Зириклий), ж. 3, б. 315