Abu Ibrohim az-Zuhriy — Ahmad ibn Saʼd
أبو إبراهيم الزُّهْري
Muhaddis
Imom, rabboniy, ishonchli, Abu Ibrohim, Ahmad ibn Saʼd ibn imom Ibrohim ibn Saʼd ibn Ibrohim — Rasululloh ﷺ sahobasi Abdurahmon ibn Avfning avlodi; az-Zuhriy al-Avfiy al-Bagʻdodiy, Ubaydulloh ibn Saʼd va Abdulloh ibn Saʼdning ukasi (birodari). Bir yuz toʻqson sakkizinchi yili tugʻilgan. Otasidan ham, amakisi Yaʼqub ibn Ibrohimdan ham ilm olishga ulgurmagan. Affon, Aliy ibn al-Jaʼd, Yahyo ibn Bukayr, Yahyo ibn Sulaymon al-Juʼfiy, Aliy ibn Bahr al-Qatton, Muhammad ibn Sallom al-Jumahiy va bir necha kishidan eshitgan. Undan: Ibn Soid, Abu Abdulloh al-Mahomiliy, Abu Avona oʻzining «Sahih»ida bir necha oʻrinda rivoyat qilgan va ularning birida: «U abdollardan edi», degan. Undan eng oxirgi rivoyat qilgan kishi — Ismoil as-Saffor. Al-Xatib aytdi: u ilm va fazl bilan tilga olinar, solihlik va zohidlik bilan tavsiflanar edi; hammasi olim va muhaddis boʻlgan bir xonadondan. Ubaydulloh ibn Abdurahmon az-Zuhriy aytadi: otam menga aytdi: amakim Abu Ibrohim Ahmad ibn Hanbalning huzuriga bordi; Ahmad uni koʻrishi bilan sapchib turdi, unga peshvoz chiqdi va ikrom qildi. U ketgach, oʻgʻli Abdulloh unga: «Ey ota! Bir yigitga shuni qilasizmi, unga oʻrningizdan turasizmi?» dedi. U: «Bunday narsada menga eʼtiroz qilma; Abdurahmon ibn Avfning oʻgʻliga oʻrnimdan turmaymanmi?» dedi. Ibn Soid aytdi: u ishonchli edi. Ibn al-Munodiy aytdi: u ikki yuz yetmish uchinchi yili muharram oyida vafot etdi, Alloh unga rahmat qilsin. Aytamanki: Imom Ahmad uni sharafi va nasabi uchun, taqvosi va fazli uchun hurmat qilgan; kim amal bilan ilmni jamlagan boʻlsa, shuning oʻzi kifoya!Имом, раббоний, ишончли, Абу Иброҳим, Аҳмад ибн Саъд ибн имом Иброҳим ибн Саъд ибн Иброҳим — Расулуллоҳ ﷺ саҳобаси Абдураҳмон ибн Авфнинг авлоди; аз-Зуҳрий ал-Авфий ал-Бағдодий, Убайдуллоҳ ибн Саъд ва Абдуллоҳ ибн Саъднинг укаси (биродари). Бир юз тўқсон саккизинчи йили туғилган. Отасидан ҳам, амакиси Яъқуб ибн Иброҳимдан ҳам илм олишга улгурмаган. Аффон, Алий ибн ал-Жаъд, Яҳё ибн Букайр, Яҳё ибн Сулаймон ал-Жуъфий, Алий ибн Баҳр ал-Қаттон, Муҳаммад ибн Саллом ал-Жумаҳий ва бир неча кишидан эшитган. Ундан: Ибн Соид, Абу Абдуллоҳ ал-Маҳомилий, Абу Авона ўзининг «Саҳиҳ»ида бир неча ўринда ривоят қилган ва уларнинг бирида: «У абдоллардан эди», деган. Ундан энг охирги ривоят қилган киши — Исмоил ас-Саффор. Ал-Хатиб айтди: у илм ва фазл билан тилга олинар, солиҳлик ва зоҳидлик билан тавсифланар эди; ҳаммаси олим ва муҳаддис бўлган бир хонадондан. Убайдуллоҳ ибн Абдураҳмон аз-Зуҳрий айтади: отам менга айтди: амаким Абу Иброҳим Аҳмад ибн Ҳанбалнинг ҳузурига борди; Аҳмад уни кўриши билан сапчиб турди, унга пешвоз чиқди ва икром қилди. У кетгач, ўғли Абдуллоҳ унга: «Эй ота! Бир йигитга шуни қиласизми, унга ўрнингиздан турасизми?» деди. У: «Бундай нарсада менга эътироз қилма; Абдураҳмон ибн Авфнинг ўғлига ўрнимдан турмайманми?» деди. Ибн Соид айтди: у ишончли эди. Ибн ал-Мунодий айтди: у икки юз етмиш учинчи йили муҳаррам ойида вафот этди, Аллоҳ унга раҳмат қилсин. Айтаманки: Имом Аҳмад уни шарафи ва насаби учун, тақвоси ва фазли учун ҳурмат қилган; ким амал билан илмни жамлаган бўлса, шунинг ўзи кифоя!
Manba: Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy), j. 17, b. 117Манба: Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий), ж. 17, б. 117