Abu Ravh — Abdulmuizz ibn Muhammad
أبو رَوْح #
Muhaddis
Ulugʻ, rostgoʻy, uzoq umr koʻrgan shayx, Xuroson musnidi, Hofizuddin Abu Ravh Abdulmuizz ibn Muhammad ibn Abul-Fazl ibn Ahmad ibn Asʼad ibn Soid as-Soidiy al-Xurosoniy al-Haraviy al-Bazzoz as-Sufiy. Besh yuz yigirma ikkinchi yili zulqaʼda oyida Hirotda tugʻilgan. Yigirma yettinchi yili va undan keyin ona tomondan bobosi Ubaydulloh ibn Abu Osim, Tamim ibn Abu Said al-Jurjoniy, Zohir ibn Tohir, Muhammad ibn Ismoil al-Fuzayliy, zohid Yusuf ibn Ayyub al-Hamazoniy, Muhammad ibn Aliy al-Muzariy, Abu Umar al-Malihiyning nabirasi Abdurashid va bir necha kishidan eshitgan. Uning bir juzʼlik «Mashyaxa»si bor. Yigirma beshinchi yili Muhammad ibn Ismoil al-Fomiy huzurida (bola holida) hozir boʻlgan. «Sahihul-Buxoriy»ni Xalaf ibn Atoʼdan, u Abu Umar al-Malihiydan eshitgani bilan (rivoyat qilgan). Ibn Nuqta aytdi: u «Musnadu Abu Yaʼlo»ni Tamimdan eshitgan; menga Yahyo ibn Aliy al-Moliqiy: «Unda tushib qolgan joy bor edi, toki Ibn Xavla Hindistondan Hirotga bizning oldimizga keldi va bizga uning samoʼi bor jildni chiqarib berdi, shunda kitob unga toʻliq boʻldi», dedi. U dedi: u «al-Anvoʼ vat-taqosim» kitobini rivoyat qiladi. Aytamanki: undan al-Barzoliy, az-Ziyoʼ, Ibn an-Najjor, al-Mursiy, al-Bakriy, Abdulhaqq al-Manbijiy, as-Sarifiniy va Mashhur an-Nayrboniy hadis aytgan. Men uning ijozasi bilan bir jamoadan eshitganman; isnod oliyligi unda toʻxtadi. Az-Ziyoʼ aytdi: uni turklar olti yuz oʻn sakkizinchi yili rabiʼul-avval oyida oʻldirdilar.Улуғ, ростгўй, узоқ умр кўрган шайх, Хуросон мусниди, Ҳофизуддин Абу Равҳ Абдулмуизз ибн Муҳаммад ибн Абул-Фазл ибн Аҳмад ибн Асъад ибн Соид ас-Соидий ал-Хуросоний ал-Ҳаравий ал-Баззоз ас-Суфий. Беш юз йигирма иккинчи йили зулқаъда ойида Ҳиротда туғилган. Йигирма еттинчи йили ва ундан кейин она томондан бобоси Убайдуллоҳ ибн Абу Осим, Тамим ибн Абу Саид ал-Журжоний, Зоҳир ибн Тоҳир, Муҳаммад ибн Исмоил ал-Фузайлий, зоҳид Юсуф ибн Айюб ал-Ҳамазоний, Муҳаммад ибн Алий ал-Музарий, Абу Умар ал-Малиҳийнинг набираси Абдурашид ва бир неча кишидан эшитган. Унинг бир жузълик «Машяха»си бор. Йигирма бешинчи йили Муҳаммад ибн Исмоил ал-Фомий ҳузурида (бола ҳолида) ҳозир бўлган. «Саҳиҳул-Бухорий»ни Халаф ибн Атўдан, у Абу Умар ал-Малиҳийдан эшитгани билан (ривоят қилган). Ибн Нуқта айтди: у «Муснаду Абу Яъло»ни Тамимдан эшитган; менга Яҳё ибн Алий ал-Молиқий: «Унда тушиб қолган жой бор эди, токи Ибн Хавла Ҳиндистондан Ҳиротга бизнинг олдимизга келди ва бизга унинг самўи бор жилдни чиқариб берди, шунда китоб унга тўлиқ бўлди», деди. У деди: у «ал-Анвў ват-тақосим» китобини ривоят қилади. Айтаманки: ундан ал-Барзолий, аз-Зийў, Ибн ан-Нажжор, ал-Мурсий, ал-Бакрий, Абдулҳаққ ал-Манбижий, ас-Сарифиний ва Машҳур ан-Найрбоний ҳадис айтган. Мен унинг ижозаси билан бир жамоадан эшитганман; иснод олийлиги унда тўхтади. Аз-Зийў айтди: уни турклар олти юз ўн саккизинчи йили рабиъул-аввал ойида ўлдирдилар.
Manba: Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy), j. 26, b. 114Манба: Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий), ж. 26, б. 114