Ahmad ibn Abu Duvod
أحمد بن أبي دواد
Muhaddis
Shazarot az-zahab (Ibn al-Imod al-Hanbaliy)Шазарот аз-заҳаб (Ибн ал-Имод ал-Ҳанбалий)
Qozilar qozisi, Abu Abdulloh al-Iyodiy; sakson yoshida vafot etgan. Fasih, notiq, shoir, saxiy va maqtalgan kishi edi, ammo tajahhumda bosh turardi; Imom Ahmad ibn Hanbalga qarshi gʻavgʻo koʻtargan va uni oʻldirishga fatvo bergan ham shudir. Ibn al-Ahdal aytadi: u olim, saxiy, maqtalgan, muʼtaziliy edi; Maʼmun va Muʼtasim huzurida toʻliq maqbul edi. Xalifalarga birinchi boʻlib gap boshlagan odam u boʻldi — undan oldin ular gapirmaguncha hech kim soʻz ochmasdi. Uning fatvosi sababli Imom Ahmad va sunnat ahli Qurʼonning maxluqligini aytish uchun kaltak va xoʻrlik bilan imtihon qilindi. Keyinroq oʻzi toʻrt yilcha falaj kasaliga giriftor boʻldi, soʻng Mutavakkil unga gʻazablanib, oʻzidan va ahlidan oʻn olti million dirham musodara qildi.Қозилар қозиси, Абу Абдуллоҳ ал-Иёдий; саксон ёшида вафот этган. Фасиҳ, нотиқ, шоир, сахий ва мақталган киши эди, аммо тажаҳҳумда бош турарди; Имом Аҳмад ибн Ҳанбалга қарши ғавғо кўтарган ва уни ўлдиришга фатво берган ҳам шудир. Ибн ал-Аҳдал айтади: у олим, сахий, мақталган, муътазилий эди; Маъмун ва Муътасим ҳузурида тўлиқ мақбул эди. Халифаларга биринчи бўлиб гап бошлаган одам у бўлди — ундан олдин улар гапирмагунча ҳеч ким сўз очмасди. Унинг фатвоси сабабли Имом Аҳмад ва суннат аҳли Қуръоннинг махлуқлигини айтиш учун калтак ва хўрлик билан имтиҳон қилинди. Кейинроқ ўзи тўрт йилча фалаж касалига гирифтор бўлди, сўнг Мутаваккил унга ғазабланиб, ўзидан ва аҳлидан ўн олти миллион дирҳам мусодара қилди.
Manba: Shazarot az-zahab (Ibn al-Imod al-Hanbaliy), j. 3, b. 179Манба: Шазарот аз-заҳаб (Ибн ал-Имод ал-Ҳанбалий), ж. 3, б. 179
al-Aʼlom (Xayruddin az-Zirikliy)ал-Аълом (Хайруддин аз-Зириклий)
Abu Abdulloh kunyali, muʼtaziliylardan boʻlgan mashhur qozilardan biri va Qurʼon maxluq degan soʻz fitnasining boshi. Otasi uni yoshligida Halab bilan Maarrat an-Nuʼmon orasidagi Qinnasrindan Damashqqa olib kelgan, u shu yerda voyaga yetib nom chiqargan va bu yerdan Iroqqa koʻchgan. Basrada tugʻilgan degan qavl ham bor. Abul-Ayno u haqda: «Undan koʻra fasihroq va soʻzga chechanroq rais koʻrmadim», degan.Абу Абдуллоҳ куняли, муътазилийлардан бўлган машҳур қозилардан бири ва Қуръон махлуқ деган сўз фитнасининг боши. Отаси уни ёшлигида Ҳалаб билан Мааррат ан-Нуъмон орасидаги Қиннасриндан Дамашққа олиб келган, у шу ерда вояга етиб ном чиқарган ва бу ердан Ироққа кўчган. Басрада туғилган деган қавл ҳам бор. Абул-Айно у ҳақда: «Ундан кўра фасиҳроқ ва сўзга чечанроқ раис кўрмадим», деган.
Manba: al-Aʼlom (Xayruddin az-Zirikliy), j. 1, b. 123Манба: ал-Аълом (Хайруддин аз-Зириклий), ж. 1, б. 123