Amr ibn Maymun al-Avdiy
عمرو بن ميمون الأودي
Tobi'iy · Muhaddis · Zohid
Ular rivoyat qilgan yoki ular haqida rivoyat qilingan hadislarУлар ривоят қилган ёки улар ҳақида ривоят қилинган ҳадислар20Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy)Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий)
Amr ibn Maymun al-Avdiy al-Mazhijiy al-Kufiy — imom, hujjat, Abu Abdulloh. U johiliyatga yetishgan, Nabiy ﷺ hayotlik kunlarida islomga kirgan, Muoz ibn Jabal bilan Shomga kelgan, soʻng Kufada yashab qolgan. U Umar, Ali, Ibn Masʼud, Muoz, Abu Hurayra, Abu Ayyub al-Ansoriy va bir toifa kishidan hadis aytgan. Undan ash-Shaʼbiy, Abu Ishoq, Husayn ibn Abdurrahmon, Abda ibn Abu Lubaba, Muhammad ibn Suqa, Saʼid ibn Jubayr va boshqalar rivoyat qilishgan. Abu Ishoq undan, u Muozdan rivoyat qiladi: «Rasululloh ﷺ ning Ufayr deb ataladigan eshaklarida orqalarida mingashib ketardim». Abdurrahmon ibn Sobit undan naql qiladi: «Bizning oldimizga Rasululloh ﷺ ning elchisi Muoz Yamandan, Shihrdan takbir aytib, ovozini baland qilib keldi; ovozi biroz boʻgʻiq edi. Menga uning muhabbati solindi va ustiga tuproq tortmagunimcha — dafn etmagunimcha undan ayrilmadim. Soʻng undan keyin odamlarning eng fiqhlisiga nazar solib, Ibn Masʼudning oldiga bordim». Undan johiliyatda koʻrgan bir voqea — maymunlar orasidagi hodisa haqidagi mashhur hikoya ham rivoyat qilinadi. Uni Yahyo ibn Maʼin va Ahmad al-Ijliy siqa sanashgan. Abu Ishoq aytadi: Amr ibn Maymun haj va umra qilib, oltmish marta Makkaga borgan; boshqa rivoyatda — yuz marta. Mansur Ibrohimdan naql qiladi: Amr ibn Maymun keksayganida devorga unga qoziq qoqib qoʻyilgan, u qiyomda charchasa, oʻshanga suyanar yoki arqonga osilardi. Abu Ishoq: «Amr ibn Maymun koʻrilsa, Alloh eslanardi», degan. Osim ibn Kulayb aytadi: Amr ibn Maymun bilan Suvayd ibn Gʻafala uchrashib, quchoqlashganini koʻrdim. Oʻzi aytadi: «Umar pichoqlangan tongda hozir edim, ikkinchi safda turgandim». Abu Balj undan rivoyat qiladi: u oʻlimni tilamas, «Men bir kunda shuncha-shuncha namoz oʻqiyman», derdi; Yazid ibn Abu Muslim unga odam yuborib qattiqchilik koʻrsatgach esa: «Allohim, meni yaxshilarga qoʻsh, yomonlar bilan qoldirma va menga chuchuk daryolardan icher», deb duo qiladigan boʻldi. Vafoti sanasida ixtilof bor: al-Fallos va boshqalar: «75 h. yilda vafot etdi», deganlar, «76 h.da» degan ham bor; Abu Nuaym va boshqalar esa: «74 h. yilda vafot etdi», deganlar.Амр ибн Маймун ал-Авдий ал-Мазҳижий ал-Куфий — имом, ҳужжат, Абу Абдуллоҳ. У жоҳилиятга етишган, Набий ﷺ ҳаётлик кунларида исломга кирган, Муоз ибн Жабал билан Шомга келган, сўнг Куфада яшаб қолган. У Умар, Али, Ибн Масъуд, Муоз, Абу Ҳурайра, Абу Айюб ал-Ансорий ва бир тоифа кишидан ҳадис айтган. Ундан аш-Шаъбий, Абу Исҳоқ, Ҳусайн ибн Абдурраҳмон, Абда ибн Абу Лубаба, Муҳаммад ибн Суқа, Саъид ибн Жубайр ва бошқалар ривоят қилишган. Абу Исҳоқ ундан, у Муоздан ривоят қилади: «Расулуллоҳ ﷺ нинг Уфайр деб аталадиган эшакларида орқаларида мингашиб кетардим». Абдурраҳмон ибн Собит ундан нақл қилади: «Бизнинг олдимизга Расулуллоҳ ﷺ нинг элчиси Муоз Ямандан, Шиҳрдан такбир айтиб, овозини баланд қилиб келди; овози бироз бўғиқ эди. Менга унинг муҳаббати солинди ва устига тупроқ тортмагунимча — дафн этмагунимча ундан айрилмадим. Сўнг ундан кейин одамларнинг энг фиқҳлисига назар солиб, Ибн Масъуднинг олдига бордим». Ундан жоҳилиятда кўрган бир воқеа — маймунлар орасидаги ҳодиса ҳақидаги машҳур ҳикоя ҳам ривоят қилинади. Уни Яҳё ибн Маъин ва Аҳмад ал-Ижлий сиқа санашган. Абу Исҳоқ айтади: Амр ибн Маймун ҳаж ва умра қилиб, олтмиш марта Маккага борган; бошқа ривоятда — юз марта. Мансур Иброҳимдан нақл қилади: Амр ибн Маймун кексайганида деворга унга қозиқ қоқиб қўйилган, у қиёмда чарчаса, ўшанга суянар ёки арқонга осиларди. Абу Исҳоқ: «Амр ибн Маймун кўрилса, Аллоҳ эсланарди», деган. Осим ибн Кулайб айтади: Амр ибн Маймун билан Сувайд ибн Ғафала учрашиб, қучоқлашганини кўрдим. Ўзи айтади: «Умар пичоқланган тонгда ҳозир эдим, иккинчи сафда тургандим». Абу Балж ундан ривоят қилади: у ўлимни тиламас, «Мен бир кунда шунча-шунча намоз ўқийман», дерди; Язид ибн Абу Муслим унга одам юбориб қаттиқчилик кўрсатгач эса: «Аллоҳим, мени яхшиларга қўш, ёмонлар билан қолдирма ва менга чучук дарёлардан ичер», деб дуо қиладиган бўлди. Вафоти санасида ихтилоф бор: ал-Фаллос ва бошқалар: «75 ҳ. йилда вафот этди», деганлар, «76 ҳ.да» деган ҳам бор; Абу Нуайм ва бошқалар эса: «74 ҳ. йилда вафот этди», деганлар.
Manba: Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy), j. 8, b. 158Манба: Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий), ж. 8, б. 158
Shazarot az-zahab (Ibn al-Imod al-Hanbaliy)Шазарот аз-заҳаб (Ибн ал-Имод ал-Ҳанбалий)
Muoz bilan birga Yamandan kelib Kufaga oʻrnashgan. Solih, qunut qiluvchi kishi edi. Yuz marta haj va umra qilgan, deyiladi. Uni koʻrgan kishi Allohni eslar edi.Муоз билан бирга Ямандан келиб Куфага ўрнашган. Солиҳ, қунут қилувчи киши эди. Юз марта ҳаж ва умра қилган, дейилади. Уни кўрган киши Аллоҳни эслар эди.
Manba: Shazarot az-zahab (Ibn al-Imod al-Hanbaliy), j. 1, b. 313Манба: Шазарот аз-заҳаб (Ибн ал-Имод ал-Ҳанбалий), ж. 1, б. 313
at-Tarix al-kabir (al-Buxoriy)ат-Тарих ал-кабир (ал-Бухорий)
Muoz ibn Jabaldan Yamanda va Shomda, Ibn Masʼud va Umardan eshitgan. Undan Abu Ishoq eshitgan. Abu Nuaym aytdi: yetmish toʻrtinchi yili vafot etgan. Kufada joylashgan. Nuaym ibn Hammod aytdi: bizga Hushaym aytdi, u Abu Baljdan va Husayndan, ular Amr ibn Maymundan: «Johiliyatda bir maymunni koʻrdim, uning ustiga maymunlar toʻplanib, uni toshboʻron qildi; men ham ular bilan birga toshboʻron qildim». Ahmad aytdi: kunyasi — Abu Abdulloh. Yahyo ibn Odam aytdi: bizga Isroil aytdi, u Abu Ishoqdan: kunyasi — Abu Abdulloh.Муоз ибн Жабалдан Яманда ва Шомда, Ибн Масъуд ва Умардан эшитган. Ундан Абу Исҳоқ эшитган. Абу Нуайм айтди: етмиш тўртинчи йили вафот этган. Куфада жойлашган. Нуайм ибн Ҳаммод айтди: бизга Ҳушайм айтди, у Абу Балждан ва Ҳусайндан, улар Амр ибн Маймундан: «Жоҳилиятда бир маймунни кўрдим, унинг устига маймунлар тўпланиб, уни тошбўрон қилди; мен ҳам улар билан бирга тошбўрон қилдим». Аҳмад айтди: куняси — Абу Абдуллоҳ. Яҳё ибн Одам айтди: бизга Исроил айтди, у Абу Ишоқдан: куняси — Абу Абдуллоҳ.
Manba: at-Tarix al-kabir (al-Buxoriy), j. 7, b. 458Манба: ат-Тарих ал-кабир (ал-Бухорий), ж. 7, б. 458