Dovud ibn Badr al-Hasaniy as-Sufiy
داود بن بدر الحسني الصوفي
Muhaddis
al-Manoviy aytadi: mashhur avliyolardan va oriflarning kattalaridan edi. Baytul-maqdisga yaqin Sharofot qishlogʻida voyaga yetgan. Karomatlari bor: oʻsha qishloq ahlining bari nasroniy boʻlib, shayx va uning ahlidan boshqa musulmon yoʻq edi; qishloq ahlining kasbi uzum siqib sotish edi, bu unga ogʻir botdi va ularning sababidan yuzlandi — shundan keyin ular tayyorlagan har narsa sirka va suvga aylandi, ojiz qolib, qishloqdan koʻchib ketishdi va u yerda faqat shayx bilan uning jamoati qoldi. Yana biri: oʻzi uchun tayyorlagan qabr ustiga gumbaz koʻtarganida bir qush kelib ishora qildi va gumbaz qulab tushdi; shayx uni qayta tikladi, yana shunday boʻldi; uchinchi marta qurishga buyurib, oʻzi hozir boʻldi va qush yana oʻsha ishni qilgani kelganida shayx unga ishora qildi, qush oʻlik holda tushdi. Qarashsa, u salobatli, sochi uzun boʻlib yoyilgan bir kishi ekan; shayx uni yuvib, kafanlab, janoza oʻqib dafn qildi va: «U oʻz ajali uchun yuborilgan; u mening amakivachcham, ismi Ahmad at-Tayr; himmati bizning himmatimizdan rashk qilib, gumbazni buzish bilan shuhratni oʻchirmoqchi boʻldi», dedi. Shu bilan gumbazga birinchi dafn qilingan kishi oʻsha boʻldi; tarjima sohibi ham shu yili vafot etib, oʻsha gumbazga dafn qilindi.ал-Мановий айтади: машҳур авлиёлардан ва орифларнинг катталаридан эди. Байтул-мақдисга яқин Шарофот қишлоғида вояга етган. Кароматлари бор: ўша қишлоқ аҳлининг бари насроний бўлиб, шайх ва унинг аҳлидан бошқа мусулмон йўқ эди; қишлоқ аҳлининг касби узум сиқиб сотиш эди, бу унга оғир ботди ва уларнинг сабабидан юзланди — шундан кейин улар тайёрлаган ҳар нарса сирка ва сувга айланди, ожиз қолиб, қишлоқдан кўчиб кетишди ва у ерда фақат шайх билан унинг жамоати қолди. Яна бири: ўзи учун тайёрлаган қабр устига гумбаз кўтарганида бир қуш келиб ишора қилди ва гумбаз қулаб тушди; шайх уни қайта тиклади, яна шундай бўлди; учинчи марта қуришга буюриб, ўзи ҳозир бўлди ва қуш яна ўша ишни қилгани келганида шайх унга ишора қилди, қуш ўлик ҳолда тушди. Қарашса, у салобатли, сочи узун бўлиб ёйилган бир киши экан; шайх уни ювиб, кафанлаб, жаноза ўқиб дафн қилди ва: «У ўз ажали учун юборилган; у менинг амакиваччам, исми Аҳмад ат-Тайр; ҳиммати бизнинг ҳимматимиздан рашк қилиб, гумбазни бузиш билан шуҳратни ўчирмоқчи бўлди», деди. Шу билан гумбазга биринчи дафн қилинган киши ўша бўлди; таржима соҳиби ҳам шу йили вафот этиб, ўша гумбазга дафн қилинди.
Manba: Shazarot az-zahab (Ibn al-Imod al-Hanbaliy), j. 9, b. 495Манба: Шазарот аз-заҳаб (Ибн ал-Имод ал-Ҳанбалий), ж. 9, б. 495