Ibn Vora ar-Roziy
Muhaddis
Muhammad ibn Muslim ibn Usmon ibn Abdulloh — hofiz, imom, qiroatni goʻzal ado etuvchi Abu Abdulloh ibn Vora ar-Roziy, alamdorlardan biri. U turli oʻlkalarga safar qildi. Tugʻilishi bir yuz toʻqson (190 h.) yil atrofida boʻlgan. Abu Osim an-Nabil, Ansoriy, Firyobiy, Muhammad ibn Arʼara, Havza ibn Xalifa, Abu Nuaym, Abu Mushir, Ubaydulloh ibn Muso, Haysam ibn Jamil, Saʼid ibn Abu Maryam, Abdulloh ibn Yusuf, Hajjoj ibn Abu Maniʼ, Asmaʼiy, Ali ibn Ayyosh, Orim, Muslim ibn Ibrohim va koʻp kishilardan hadis aytdi; hatto Ahmad ibn Solih al-Misriy va unga oʻxshashlargacha tushib rivoyat qilardi. Zahabiy uni: «Hifzda u bilan masal keltirilar edi — undagi soddalik va kibrga qaramay», deb taʼriflaydi va: «Rayda uchtasi jamlandiki, ularning oʻxshashini topish qiyin: Abu Zurʼa, Ibn Vora va Abu Hotim», deydi. Undan Nasoiy, Muhammad ibn Yahyo az-Zuhliy — u undan katta edi, — Abu Bakr ibn Osim, Abdurrahmon ibn Xirosh, Ibn Nojiya, Abu Avona, Ibn Soid, Muhammad ibn al-Musayyab al-Argʻiyoniy, qozi Abu Umar Muhammad ibn Yusuf, muqriy Ibn Mujohid, Ibn Abu Dovud, Muhammad ibn Maxlad, Mahomiliy, Hasan ibn Muhammad ad-Dorakiy, Abdulloh ibn Muhammad al-Homiz, Muhammad ibn al-Munzir Shakkar, Abu Amr ibn Hakim al-Madiniy, Abu Zurʼa ar-Roziyning jiyani Abdulloh ibn Muhammad, Abdurrahmon ibn Abu Hotim va boshqa koʻplar rivoyat qildilar. Nasoiy: «U ishonchli, hadis sohibi», degan. Ibn Abu Hotim: «Ishonchli, sadduq; Abu Zurʼaning uni ulugʻlab, hurmat qilishini koʻrdim», deydi. Abdulmuʼmin ibn Ahmad: «Abu Zurʼa hech kim uchun oʻrnidan turmasdi va hech kimni oʻz joyiga oʻtqazmasdi — Ibn Voradan boshqa», degan. Fazlak ar-Roziy Abu Bakr ibn Abu Shaybadan: «Koʻrganlarimning eng hofizi — Ahmad ibn al-Furot, Ibn Vora va Abu Zurʼa», deganini eshitgan. Abu Jaʼfar at-Tahoviy: «Zamonning hadis olimlaridan uchtasi Rayda birlashdi; oʻz vaqtlarida yer yuzida ularning misli yoʻq edi», deb Ibn Vora, Abu Hotim va Abu Zurʼani sanab oʻtadi.Муҳаммад ибн Муслим ибн Усмон ибн Абдуллоҳ — ҳофиз, имом, қироатни гўзал адо этувчи Абу Абдуллоҳ ибн Вора ар-Розий, аламдорлардан бири. У турли ўлкаларга сафар қилди. Туғилиши бир юз тўқсон (190 ҳ.) йил атрофида бўлган. Абу Осим ан-Набил, Ансорий, Фирёбий, Муҳаммад ибн Аръара, Ҳавза ибн Халифа, Абу Нуайм, Абу Мушир, Убайдуллоҳ ибн Мусо, Ҳайсам ибн Жамил, Саъид ибн Абу Марям, Абдуллоҳ ибн Юсуф, Ҳажжож ибн Абу Маниъ, Асмаъий, Али ибн Айёш, Орим, Муслим ибн Иброҳим ва кўп кишилардан ҳадис айтди; ҳатто Аҳмад ибн Солиҳ ал-Мисрий ва унга ўхшашларгача тушиб ривоят қиларди. Заҳабий уни: «Ҳифзда у билан масал келтирилар эди — ундаги соддалик ва кибрга қарамай», деб таърифлайди ва: «Райда учтаси жамландики, уларнинг ўхшашини топиш қийин: Абу Зуръа, Ибн Вора ва Абу Ҳотим», дейди. Ундан Насоий, Муҳаммад ибн Яҳё аз-Зуҳлий — у ундан катта эди, — Абу Бакр ибн Осим, Абдурраҳмон ибн Хирош, Ибн Ножия, Абу Авона, Ибн Соид, Муҳаммад ибн ал-Мусайяб ал-Арғиёний, қози Абу Умар Муҳаммад ибн Юсуф, муқрий Ибн Мужоҳид, Ибн Абу Довуд, Муҳаммад ибн Махлад, Маҳомилий, Ҳасан ибн Муҳаммад ад-Доракий, Абдуллоҳ ибн Муҳаммад ал-Ҳомиз, Муҳаммад ибн ал-Мунзир Шаккар, Абу Амр ибн Ҳаким ал-Мадиний, Абу Зуръа ар-Розийнинг жияни Абдуллоҳ ибн Муҳаммад, Абдурраҳмон ибн Абу Ҳотим ва бошқа кўплар ривоят қилдилар. Насоий: «У ишончли, ҳадис соҳиби», деган. Ибн Абу Ҳотим: «Ишончли, саддуқ; Абу Зуръанинг уни улуғлаб, ҳурмат қилишини кўрдим», дейди. Абдулмуъмин ибн Аҳмад: «Абу Зуръа ҳеч ким учун ўрнидан турмасди ва ҳеч кимни ўз жойига ўтқазмасди — Ибн Ворадан бошқа», деган. Фазлак ар-Розий Абу Бакр ибн Абу Шайбадан: «Кўрганларимнинг энг ҳофизи — Аҳмад ибн ал-Фурот, Ибн Вора ва Абу Зуръа», деганини эшитган. Абу Жаъфар ат-Таҳовий: «Замоннинг ҳадис олимларидан учтаси Райда бирлашди; ўз вақтларида ер юзида уларнинг мисли йўқ эди», деб Ибн Вора, Абу Ҳотим ва Абу Зуръани санаб ўтади.
Manba: Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy), j. 17, b. 28Манба: Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий), ж. 17, б. 28