Ismoil ibn Abu Xolid
Tobeʼin
Hofiz, katta imom — Abu Abdulloh Ismoil ibn Abu Xolid al-Bajaliy al-Ahmasiy, ularning mavlosi, al-Kufiy. Otasining ismi Hurmuz, Saʼd ham, Kasir ham deyilgan. Ashʼab, Xolid va Saʼid ismli akalari bor edi. Oʻz zamonida al-Aʼmash bilan birga Kufaning muhaddisi edi, balki isnodda al-Aʼmashdan ham yuqoriroq edi. Sahobalardan Abdulloh ibn Abu Avfo, Abu Juhayfa Vahb as-Suvoiy, Amr ibn Hurays al-Maxzumiy va Abu Kohil Qays ibn Oizdan rivoyat qilgan; besh sahobadan eshitgani aytiladi. Kichik tobiʼinlar qatorida sanaladi. Yana Qays ibn Abu Hozim, Zayd ibn Vahb, Zirr ibn Hubaysh, al-Horis ibn Shubayl, Hakim ibn Jobir, Toriq ibn Shihob, ash-Shaʼbiy, Muhammad ibn Saʼd ibn Abu Vaqqos va boshqalardan; otasi va akalaridan ham rivoyat qilgan — ilm idishlaridan edi. Undan al-Hakam ibn Utayba, Molik ibn Migʻval, Shuʼba, Sufyon, Sharik, Jarir, Abbod ibn al-Avvom, Abdulloh ibn Numayr, Iso ibn Yunus, al-Fazl ibn Muso, Abu Muoviya, Vakiʼ, Yahyo al-Qatton, Yazid ibn Horun, Ibn Idris, Hafs ibn Gʻiyos, Ubaydulloh ibn Muso va koʻplar rivoyat qilgan. Buxoriy Alidan naql qiladi: uning uch yuzga yaqin hadisi bor. Ibn al-Muborak Sufyondan rivoyat qiladi: «Odamlarning hofizlari uchtadir: Ismoil ibn Abu Xolid, Abdulmalik ibn Abu Sulaymon va Yahyo ibn Saʼid al-Ansoriy; Ismoil odamlarning Shaʼbiyni eng yaxshi biluvchisi va unda eng sobitidir». Marvon ibn Muoviya aytadi: Ismoil «Mezon» deb atalar edi. Shaʼbiy u haqda: «Ibn Abu Xolid ilmni yutib yuboradi», degan. Ahmad ibn Hanbal: «Shaʼbiydan eng sahih hadis rivoyat qilgan — Ibn Abu Xolid», degan; Ibn Maʼin, Ibn Mahdiy, Yaʼqub ibn Shayba va boshqalar uni ishonchli sanaganlar; al-Ijliy: «Kufalik, tobiʼin, ishonchli», degan. Solih kishi edi, tegirmonchilik qilardi. Zahabiy aytadi: uning itqoni va u bilan hujjat qilishga ijmoʼ qilganlar; tashayyuʼ ham, bidʼat bilan ham sanchilmagan. Abu Nuaym aytadi: 146 h. yilda vafot etdi — bu «145 h.da» deganlarning soʻzidan sahihroqdir.Ҳофиз, катта имом — Абу Абдуллоҳ Исмоил ибн Абу Холид ал-Бажалий ал-Аҳмасий, уларнинг мавлоси, ал-Куфий. Отасининг исми Ҳурмуз, Саъд ҳам, Касир ҳам дейилган. Ашъаб, Холид ва Саъид исмли акалари бор эди. Ўз замонида ал-Аъмаш билан бирга Куфанинг муҳаддиси эди, балки иснодда ал-Аъмашдан ҳам юқорироқ эди. Саҳобалардан Абдуллоҳ ибн Абу Авфо, Абу Жуҳайфа Ваҳб ас-Сувоий, Амр ибн Ҳурайс ал-Махзумий ва Абу Коҳил Қайс ибн Оиздан ривоят қилган; беш саҳобадан эшитгани айтилади. Кичик тобиъинлар қаторида саналади. Яна Қайс ибн Абу Ҳозим, Зайд ибн Ваҳб, Зирр ибн Ҳубайш, ал-Ҳорис ибн Шубайл, Ҳаким ибн Жобир, Ториқ ибн Шиҳоб, аш-Шаъбий, Муҳаммад ибн Саъд ибн Абу Ваққос ва бошқалардан; отаси ва акаларидан ҳам ривоят қилган — илм идишларидан эди. Ундан ал-Ҳакам ибн Утайба, Молик ибн Миғвал, Шуъба, Суфён, Шарик, Жарир, Аббод ибн ал-Аввом, Абдуллоҳ ибн Нумайр, Исо ибн Юнус, ал-Фазл ибн Мусо, Абу Муовия, Вакиъ, Яҳё ал-Қаттон, Язид ибн Ҳорун, Ибн Идрис, Ҳафс ибн Ғиёс, Убайдуллоҳ ибн Мусо ва кўплар ривоят қилган. Бухорий Алидан нақл қилади: унинг уч юзга яқин ҳадиси бор. Ибн ал-Муборак Суфёндан ривоят қилади: «Одамларнинг ҳофизлари учтадир: Исмоил ибн Абу Холид, Абдулмалик ибн Абу Сулаймон ва Яҳё ибн Саъид ал-Ансорий; Исмоил одамларнинг Шаъбийни энг яхши билувчиси ва унда энг собитидир». Марвон ибн Муовия айтади: Исмоил «Мезон» деб аталар эди. Шаъбий у ҳақда: «Ибн Абу Холид илмни ютиб юборади», деган. Аҳмад ибн Ҳанбал: «Шаъбийдан энг саҳиҳ ҳадис ривоят қилган — Ибн Абу Холид», деган; Ибн Маъин, Ибн Маҳдий, Яъқуб ибн Шайба ва бошқалар уни ишончли санаганлар; ал-Ижлий: «Куфалик, тобиъин, ишончли», деган. Солиҳ киши эди, тегирмончилик қиларди. Заҳабий айтади: унинг итқони ва у билан ҳужжат қилишга ижмў қилганлар; ташайюъ ҳам, бидъат билан ҳам санчилмаган. Абу Нуайм айтади: 146 ҳ. йилда вафот этди — бу «145 ҳ.да» деганларнинг сўзидан саҳиҳроқдир.
Manba: Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy), j. 10, b. 176Манба: Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий), ж. 10, б. 176