Ismoil ibn Jaʼfar
Tabaʼ tobeʼin
Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy)Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий)
Ismoil ibn Jaʼfar ibn Abu Kasir — imom, hofiz, siqa Abu Ishoq al-Ansoriy (ularning mavlosi) al-Madaniy. U bir yuz nechanchi yilda tugʻildi. Abdulloh ibn Dinor, Abu Tuvola Abdulloh ibn Abdurrahmon, Aloʼ ibn Abdurrahmon al-Huraqiy, Humayd at-Tavil, Amr ibn Abu Amr, Rabia ibn Abu Abdurrahmon, Hishom ibn Urva va ularning tabaqasidan eshitdi. Qurʼonni Shayba ibn Nasohga oʻqidi, soʻng imom Nofiʼ va Sulaymon ibn Muslim ibn Jammozga arz qildi; adoda mohir boʻldi, hadis va qiroat uchun kursiga oʻtirdi. Baʼzilar unga Abu Ibrohim deb kunya beradilar. U oʻz zamonida Madinaning qorisi edi. Aytilishicha, u Abu Jaʼfar Yazid ibn al-Qaʼqoʼdan samoʼ yoʻli bilan olgan. Soʻng umrining oxirida Bagʻdodga koʻchdi va u yerda oʻz ilmini yoydi. Undan qiroatni imom Abul Hasan al-Kisoiy, Abu Ubayd, Sulaymon ibn Dovud al-Hoshimiy, Abu Umar ad-Duriy va boshqalar oldilar. Hadisda esa undan Qutayba ibn Said, Aliy ibn Hujr, Muhammad ibn Salom al-Baykandiy, Ibrohim ibn Abdulloh al-Haraviy, Dovud ibn Amr az-Zabbiy, Muhammad ibn as-Sabboh ad-Dulobiy, Iso ibn Sulaymon ash-Shayzariy, Abu Hammom Valid ibn Shujoʼ, Muhammad ibn Zunbur va koʻplab kishilar rivoyat qildilar. Yahyo ibn Main: «Siqa, ishonchli, xatosi oz; u va ikki akasi Muhammad bilan Kasir diyonatli kishilardir», dedi; buni Ahmad ibn Abu Xaysama Yahyodan rivoyat qilgan. Aytilishicha, u Shaybadan rivoyat qilganlarning eng oxirgisidir. U Bagʻdodda xalifa Mahdiyning oʻgʻli Aliyga muallimlik qilardi va shu sababli hurmati ulugʻ boʻldi. Aliy ibn al-Madiniy: «Ismoil siqa», dedi. Zahabiy uning oliy isnodli bir nusxasi qoʻliga tushganini aytib, Abdulloh ibn Dinor orqali Ibn Umardan: Rasululloh ﷺ: «Kim taom sotib olsa, uni qabz qilmagunicha sotmasin», deganlarini rivoyat qiladi va bu hadisni Muslim bir necha kishidan, ular Ismoildan chiqarganini, shu bilan oliy badal hosil boʻlganini bildiradi. Zahabiy: «U 180-yilda vafot etdi», deydi va Ahmad ibn Hanbal, Ibn Main hamda Ibn Arafaning undan samoʼ qilishga ulgurmaganini qayd etadi.Исмоил ибн Жаъфар ибн Абу Касир — имом, ҳофиз, сиқа Абу Исҳоқ ал-Ансорий (уларнинг мавлоси) ал-Маданий. У бир юз нечанчи йилда туғилди. Абдуллоҳ ибн Динор, Абу Тувола Абдуллоҳ ибн Абдурраҳмон, Алў ибн Абдурраҳмон ал-Ҳурақий, Ҳумайд ат-Тавил, Амр ибн Абу Амр, Рабиа ибн Абу Абдурраҳмон, Ҳишом ибн Урва ва уларнинг табақасидан эшитди. Қуръонни Шайба ибн Насоҳга ўқиди, сўнг имом Нофиъ ва Сулаймон ибн Муслим ибн Жаммозга арз қилди; адода моҳир бўлди, ҳадис ва қироат учун курсига ўтирди. Баъзилар унга Абу Иброҳим деб куня берадилар. У ўз замонида Мадинанинг қориси эди. Айтилишича, у Абу Жаъфар Язид ибн ал-Қаъқўдан самў йўли билан олган. Сўнг умрининг охирида Бағдодга кўчди ва у ерда ўз илмини ёйди. Ундан қироатни имом Абул Ҳасан ал-Кисоий, Абу Убайд, Сулаймон ибн Довуд ал-Ҳошимий, Абу Умар ад-Дурий ва бошқалар олдилар. Ҳадисда эса ундан Қутайба ибн Саид, Алий ибн Ҳужр, Муҳаммад ибн Салом ал-Байкандий, Иброҳим ибн Абдуллоҳ ал-Ҳаравий, Довуд ибн Амр аз-Заббий, Муҳаммад ибн ас-Саббоҳ ад-Дулобий, Исо ибн Сулаймон аш-Шайзарий, Абу Ҳаммом Валид ибн Шужў, Муҳаммад ибн Зунбур ва кўплаб кишилар ривоят қилдилар. Яҳё ибн Маин: «Сиқа, ишончли, хатоси оз; у ва икки акаси Муҳаммад билан Касир диёнатли кишилардир», деди; буни Аҳмад ибн Абу Хайсама Яҳёдан ривоят қилган. Айтилишича, у Шайбадан ривоят қилганларнинг энг охиргисидир. У Бағдодда халифа Маҳдийнинг ўғли Алийга муаллимлик қиларди ва шу сабабли ҳурмати улуғ бўлди. Алий ибн ал-Мадиний: «Исмоил сиқа», деди. Заҳабий унинг олий иснодли бир нусхаси қўлига тушганини айтиб, Абдуллоҳ ибн Динор орқали Ибн Умардан: Расулуллоҳ ﷺ: «Ким таом сотиб олса, уни қабз қилмагунича сотмасин», деганларини ривоят қилади ва бу ҳадисни Муслим бир неча кишидан, улар Исмоилдан чиқарганини, шу билан олий бадал ҳосил бўлганини билдиради. Заҳабий: «У 180-йилда вафот этди», дейди ва Аҳмад ибн Ҳанбал, Ибн Маин ҳамда Ибн Арафанинг ундан самў қилишга улгурмаганини қайд этади.
Manba: Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy), j. 12, b. 228Манба: Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий), ж. 12, б. 228
Shazarot az-zahab (Ibn al-Imod al-Hanbaliy)Шазарот аз-заҳаб (Ибн ал-Имод ал-Ҳанбалий)
Ansor mavlosi, madinalik; Nofeʼdan keyin Madinaning qorisi, Molikdan keyin uning muhaddisi boʻlgan. Abdulloh ibn Dinor, al-Aloʼ ibn Abdurrahmon va bir toifadan rivoyat qilgan. Ibn Nosiriddin uni «imom, qori, omonatdor, olim, ishonchli va maʼmun» deb taʼriflagan.Ансор мавлоси, мадиналик; Нофеъдан кейин Мадинанинг қориси, Моликдан кейин унинг муҳаддиси бўлган. Абдуллоҳ ибн Динор, ал-Алў ибн Абдурраҳмон ва бир тоифадан ривоят қилган. Ибн Носириддин уни «имом, қори, омонатдор, олим, ишончли ва маъмун» деб таърифлаган.
Manba: Shazarot az-zahab (Ibn al-Imod al-Hanbaliy), j. 2, b. 356Манба: Шазарот аз-заҳаб (Ибн ал-Имод ал-Ҳанбалий), ж. 2, б. 356