Iso ibn Ali
عيسى بن علِي
Tabaʼ tobeʼin
Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy)Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий)
Qurʼon tarjumoni Abdulloh ibn al-Abbos al-Hoshimiyning (nabirasi) — amir, al-Mansurning amakisi. Iso nahri va Iso qasri unga nisbat beriladi. Otasidan va akasidan rivoyat qiladi. Undan: ikki oʻgʻli Ishoq va Dovud, Horun ar-Rashid hamda Shayboan an-Nahviy. U ilm, din va taqvo egasi edi; otasiga xizmat qildi va varaʼ yuzasidan hech qanday mansabni egallamadi; unda biroz (odamlardan) uzilish bor edi. Ibn Maʼin aytadi: uning goʻzal maslagi bor edi, sultondan chetlanardi va unda zarar yoʻq. Men (Zahabiy) aytaman: u «Otlarning barakasi qizgʻishlarida» degan hadisning roviysidir. Termiziy aytadi: gʻarib. al-Xatib aytadi: bir yuz oltmish uchinchi yilda vafot etgan. Aytilishicha, oltmishinchi yilda.Қуръон таржумони Абдуллоҳ ибн ал-Аббос ал-Ҳошимийнинг (набираси) — амир, ал-Мансурнинг амакиси. Исо наҳри ва Исо қасри унга нисбат берилади. Отасидан ва акасидан ривоят қилади. Ундан: икки ўғли Исҳоқ ва Довуд, Ҳорун ар-Рашид ҳамда Шайбоан ан-Наҳвий. У илм, дин ва тақво эгаси эди; отасига хизмат қилди ва вараъ юзасидан ҳеч қандай мансабни эгалламади; унда бироз (одамлардан) узилиш бор эди. Ибн Маъин айтади: унинг гўзал маслаги бор эди, султондан четланарди ва унда зарар йўқ. Мен (Заҳабий) айтаман: у «Отларнинг баракаси қизғишларида» деган ҳадиснинг ровийсидир. Термизий айтади: ғариб. ал-Хатиб айтади: бир юз олтмиш учинчи йилда вафот этган. Айтилишича, олтмишинчи йилда.
Manba: Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy), j. 11, b. 409Манба: Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий), ж. 11, б. 409
at-Tarix al-kabir (al-Buxoriy)ат-Тарих ал-кабир (ал-Бухорий)
Rofeʼ ibn Bashirdan (rivoyat qiladi). Abu Osim aytdi: Abdulhamid ibn Jaʼfardan — menga Iso ibn Ali al-Ansoriy soʻzlab berdi. Ishoq aytdi: bizga Usmon ibn Umar Abdulhamiddan, u Muhammad ibn Alidan (rivoyat qilib) soʻzlab berdi.Рофеъ ибн Баширдан (ривоят қилади). Абу Осим айтди: Абдулҳамид ибн Жаъфардан — менга Исо ибн Али ал-Ансорий сўзлаб берди. Исҳоқ айтди: бизга Усмон ибн Умар Абдулҳамиддан, у Муҳаммад ибн Алидан (ривоят қилиб) сўзлаб берди.
Manba: at-Tarix al-kabir (al-Buxoriy), j. 7, b. 488Манба: ат-Тарих ал-кабир (ал-Бухорий), ж. 7, б. 488
Shazarot az-zahab (Ibn al-Imod al-Hanbaliy)Шазарот аз-заҳаб (Ибн ал-Имод ал-Ҳанбалий)
Mansurning amakisi. Otasidan rivoyat qilgan. Ibn Maʼin: «Unda bir bok yoʻq».Мансурнинг амакиси. Отасидан ривоят қилган. Ибн Маъин: «Унда бир бок йўқ».
Manba: Shazarot az-zahab (Ibn al-Imod al-Hanbaliy), j. 2, b. 286Манба: Шазарот аз-заҳаб (Ибн ал-Имод ал-Ҳанбалий), ж. 2, б. 286
al-Aʼlom (Xayruddin az-Zirikliy)ал-Аълом (Хайруддин аз-Зириклий)
Abbosiylarning olimlaridan. Bagʻdoddagi «Nahr Iso», «Qasr Iso» va «Qatiʼat Iso» unga nisbat beriladi. Madinada tugʻildi va vafotigacha Bagʻdodda yashadi. U as-Saffoh bilan al-Mansurning amakisi edi; ibodatga berilgan, sultonlik ishlaridan chetlangan va oʻz ahli bayti uchun biror amalni boshqarmagan. Ar-Rashid: «Iso ibn Ali bizning rohibimiz va olimimiz edi», degan.Аббосийларнинг олимларидан. Бағдоддаги «Наҳр Исо», «Қаср Исо» ва «Қатиъат Исо» унга нисбат берилади. Мадинада туғилди ва вафотигача Бағдодда яшади. У ас-Саффоҳ билан ал-Мансурнинг амакиси эди; ибодатга берилган, султонлик ишларидан четланган ва ўз аҳли байти учун бирор амални бошқармаган. Ар-Рашид: «Исо ибн Али бизнинг роҳибимиз ва олимимиз эди», деган.
Manba: al-Aʼlom (Xayruddin az-Zirikliy), j. 5, b. 105Манба: ал-Аълом (Хайруддин аз-Зириклий), ж. 5, б. 105